Marko Paunović
ambijenti na muziku jóhanna jóhannssona
(Sporo hodanje u))) Pièces froides
– La Island? La Island?
’ Tamo je strašno hladno, zar ne? – upitala me je i odahnula s olakšanjem.
(...) – O, gospođo – hoću da joj odgovorim – pesnici moje zemlje pišu u rukavicama. (...) U strofama složenim od gromkog hukanja, jer samo to se probija kroz riku bure (...) Ostali, (...) oplakuju sudbinu snežnim zvezdicama. Ko hoće da se utopi, mora imati sekiru da bi u ledu prosekao prorub. O, draga gospođo.
Tako hoću da joj odgovorim. Ali zaboravila sam kako se francuski kaže (...) prorub.’
– La Island? La Island?
’ Tamo je strašno hladno, zar ne?
– Pas du tout – odgovaram ledeno.’
’ Ti vulkanski snegovi
Taj pepeo i led, vatra i sneg
Lava i lavina’
nadvisuju vrata i azur prozorska okna
tonovi su razvučeni smetovi
reči naginju ka polju belog (na belom na belom)
AHROMATIČNI VRTOVI (REČI)
tek pri vrhu moguće je iznaći položaj iz kog uočljivo je
tonovi su razvučeni u zvučnim pauzama
zaključani bicikli pod snegom privezani unezvereni osetljivi na zvučanja
(preludij)
kada tirkiz prevučena bledom
tada sutonski plava intenzivno plava
u šipražju
tragovi razgovora opsezi rečenica
gube se u razgovorima u šetnjama u vijugavim stazama severom
STAZAMA U KAMENU U MAHOVINI U LEDU
kasnije sam se izgubio u šipražju sa tragovima razgovora
u opsezima rečenica u šetnji severom sklopljenih očiju
pokušaj hodanja po invertno toniranoj zvučnoj
partituri hodanja
neumerene neusmerene
varijacije bez teme kretnje bez koncepta
iznova hodanja po inertno toniranoj ozvučenoj
površini
misliti telo prostora i zvuk hoda premešta se u
otelovljeni prostor
u t k a n u s o p s t v e n i v r t
promrzline predela izolovanog u kom stane se Hladni komadi
u kom stane sve kristalno stenje u kom stane sve kada zatvorim oči
krhko po ravnima cepljivosti pred takvim prizorom
uskraćivanje nabora (Muzike) mikrotonalna harmonija po površinama diskontinuiteta
usporene harmonske promene dovedene do značenja (proizašlog iz) zvučanja
ona pleše na fragmentiranim monolitnim stenama ona pleše na monolitnim pozicijama
saterana u ))) intimni pejzaž povlači se u ))) autistične promrzline
zaražena sumnjom je li to odista (land art) njen autonomni
(jezički) prostor koji samog sebe revidira
reinterpretira
ili samonikla tundra (barren gruond)
označena kao frigidna stigmatizovana
tišina je aksiom
zaražena sumnjom je li ples odista ’ isto što i stajanje na peščanoj plaži’
poput ostrva izolovana (znači li a priori da ostrvo je u progonstvu?)
sublimni kastrati odeveni u nova značenja
na stenama plavim od mesečine (u plesu na mesečini)
na stenama plavim od ognja (u plesu na barikadama)
u krajnjoj liniji ona pleše modulacije glasa
glas gravitira ka cepanju i novonastali
glasovi se razmimoilaze
nepostojanjem praga periodičnosti tišina je odjek
onde gde pesak je crn
gotovo da nema morskih trava Morskih bašta
ptice invertne više kopne nego obrušavaju se tamnom peščanom obalom
’ Galebovi su i dalje bili nepokretni, mada je svetlost padala na njihova napregnuta tela
(...) Tako je različit njihov let’
i premda taman i crn u tamno doba dana
takav taman pesak svetluca taman toliko da
bešumnost je eteričnost intonacija
u t r e p e r a v o j z i m s k o j s i m f o n i j i
koliko ću još moći ledenim velom balzamovana
na monolitnim
plesati stenama po sjaju, izdaleka reklo bi se bazaltnim
ono što je izvesno porfirske strukture
ili ofitske
do privida
plesati metamorfoze figura
plesati metamorfoze kao figure
zahvaćene jakom glacijacijom
glosolalije
od odjeka od koraka od oblika od prostora od akustičke imaginacije
(od fluidne alijenacije)
odjek odjeka a a a
na krhotinama jezika gde se tišine sukobljavaju
poderanim ivicama
postajanje Tekstom uvodi u rubne distinkcije
(Tekst koji Tekst koji samog sebe interpretira)
distancirana figura
hodajući unazad hodajući
izmrzle sonate izmrzle sonete
kroz
predeo kao (da) događaj koji me govori
se usložnjavao ne pre nego biva izgovoren
predeo ne pred usložnjavanjem
tišina nema harmonsko–metričkih pulsacijaapsolutna uskraćivanja zaglušenih šumova rečitativa
u slučaju pozicionirane
disonance ahromatično obojene ali ne i prevladavajuće
AHROMATIČNI VRTOVI (REČI)
POVRH VRHOVA AHROMATIČNIH VRTOVA (REČI)
na nestabilnim glečerima
ona pleše telesna podrhtavanja ona pleše tektonska podrhtavanja
beskrajno duuuuuuugom površinom jedino telom sagledivom
perceptivno proprioceptivno
u tekstu položaj njenog tela
kao melodijski izlet ne utiče na ostinato liniju
zavejana suvim snegom
na dnu ravnice zavejana nailazi me samo po koja nemičuća ehoizirana senkka
kojom sve menja oblik
č i n i s e d a n e m a f l u k s e v a
prostor je intimni prostor je poslednji pejzaž je zvučanje razlikom zima je
hipnotisana zvukom opsednuta anticiklonima
č i n i s e d a n e m a r e z o v a
sa rasparenim rasparanim rukavicama na rukama na prstima
u zimu napolju u hodu piše paralisano
u hodu pišem tvojim jezikom
hodanjem tvojim jezikom
’ Pesma se ispisuje u ritmu kretanja’
simultano prisustvo različitih tonskih visina iskošeno
uključuje mnoštvo (potencijalnih) glasova
hodanje hodanja (hodanja)
beskrajno drugi u sebi
hodanje kao plesni tekst
(za) hodanje kreće od krivice
(za) hodanje poznih melodija
tlom u hibernaciji Muzika kojom dolazi koja kasni
razmazane konture su plesne
duž obale barkarola jedva uočljivo
magleni prebledi nepregledi
u maglenim prebledim tišinama
sinhrono prožetih nojzičnim neodvojivorazličitim upisima
rekli su da ovde neretko spušta se i baš sada
lagano ne govoreći glasovne *a№m~a1¡[¿]e♪ svetionici iščezavaju
dotični glas dotiče izvesne tonske visine
i mrzne čime se preznačuje u
beskrajno dugozvučeći
jedva uočljivo pogledi bivaju prevučeni bledom svetlošću
k a t e k s a s a o k o l n i m p r i z o r i m a j e u m a n j e n a
lagano postaje sve postojanije
na početku puta za oulu za amfibijsku zemlju
ovde more mrzne neraspršivu maglu
severni oblici obale
obiluju melanholičnim momentima
nasukan na modra stanja sred zaliva
usidren sred fjorda
uklješten sred belda
magla je na severu obrubljena oštrim liticama
treperava singularna pomeranja statična tako da nepromenjena
(na maglovitim rubovima)
gde prestaje figura započinje figurabilno
uzmiču pred pomeranjima nasluta strujanja
i bivaju raspršena po obodima
kriptodepresija
gde uhode me obujmljuju
lunarni pasaži lunarni pasati
areali neba [ ] na momente razrovani
[ ] na momente uglačani
[ ] na momente sjedinjeni
i nema prelaznih doba
tišina nema nenaglašenih taktova
nečujni hod oslikava beline oslikava aree belih koordinata
’ ledeni pomaci isto
tamno je okolo
ali razdvaja i dalje to’
koraci su ponavljanje koraci su povratak
na ponavljanje
nemicanje izvan vrtloga izvan kuće prepune nečujne prašine zamrznute
u zamrznutom kadru rekusivno zvučanje prostora Kuće)))
r e n e s a n s n i v r t l a r
zaljubljen u njega i njegov apsolutni sluh
nedeljama po odjecima dopirućih zvona tonovi su razvučeni sa obližnje katedrale
štimovao bi marimbu
r e l i g i o z n o o p i j e n p l e s o m
po prestanku tišine
odzvanja gooooooong
posrebreni zvuci
razastirući ehoo
ni odviše tamo
ni previše ovde
nasipa čaj islandski lišaj
u dve skoro identično iskrzane romaneskne šoljice iz kojih sam čaj ispija naizmenično
Muzika je ako u ravnoteži
do pola popijen čaj do pola nasukan u čajniku
do pola čeka da bude nanešen do pola nasut na beznačajno platno
(ovde su) sadržaji istrgnuti iz imaginarnih pejzaža’
dovedeni do vibrafonog neprepoznavanja
redukovan zvučni događaj
neprekidno prisutan sazvuk ’ S p o r o s t i m a o t i č e v e č n o s t ’
od ponavljanja tonalnih stimulusa
od dugog postavljanja na poslednjem slogu
(psihoakustičko vođenje (kroz Sliku)))
ona održava temperaturu na određenoj temperaturi
ukotvljena nulta tačka plesa pisanja
u slučaju da nastupi potmulo hlađenje načinim skok i u skoku dvostruku piruetu i
lagano završim figuru
nastanjenu hladnim glasovima
u nijansi zimskog neba nad neprozirnošću slojeva stratusa
u nijansi zimskog cveća duboko pod snegom
možda plagioklas... sigurno, feldspat
’ bešumno kao mesečina’
u)))
bele haljine na mesečini plavičaste
svedene na
bele haljine na mesečini
u s e i z m i č k o m p l e s u
tromo
telom u hibernaciji uvlači se u zaleđene zamkove
označene kao frigidne ledene dvorane
njen ’ krik tela raspolućenog jezika’ nečujan
zaleđen očvrsnut pretežak da bi se aktualizovao u
pada na dno u zaleđenim zamkovima
ledenim dvoranama
akustičnim rupama POVRH VRHOVA hoda bojažljivo
na prstima
na visokim potpeticama na prstima
naspram mora nepremostivih
naspram voda neprevodivih
hodajući po naslagama leda, ipak, naprslinama
’ voda teče pod naslagama leda, ipak, naprslinama
Tekst traži ispitivanje granica (mogućnosti)
Tekst traži postavljanje ambijenta koji uvlači
u spolja je unutra u susret
inkarniran u Drugog
na ivici oseta na ivici plača (susreta)
izmišljeni kip uplakan na ugasle oči navlači azur
to sebi Uskraćivanje Muzike je
ostajući u))) sklon rearanžiranju
polifone oscilacije izvan većih uspona/padova
(opstajući)
držeći tonove na izvesnoj visini (iznad je ispod)
i na taj način neosetno vraćanje u hodu napred
i unazad’
Marko Paunović je rođen 1984. godine u Smederevskoj Palanci. Realizovao je par eksperimentalnih video i audio-vizuelnih radova, bavi se sintezom elektro-akustike i ambijenata i performativnog izvođenja poetskih tekstova. Povremeno objavljuje.
