Mladen Šljivović

 

Zen gril

 

Zen u butiku

Veličina civilazacije meri se
veličinom tržnog centra
kao što se životni standard
meri cenom kafe u kafeu

Volim
da satima šetam
obilazim butike
i posmatram prodavačice

Učitelju se to jako svidelo
nalazio je moju strast
sasvim primerenu mojim godinama

Vidiš ponavljao mi je
kako su lepe ove devojke
kako se smeše
gledajući ih
mogao bi da pomisliš
kako je život samo jedan lepi deo
aleje njihovih frizura

Mogao sam da poletim
dok gledam sve te prelepe devojke
da se zaljubim u skoro svaku

Ali onda bih se setio završnih reči
svoga učitelja

Ali da li ih vidiš
uveče
kad se vraćaju kući umorne
znajući da su za ceo dan
zaradile manje
od trećine cene
te košulje koju si tako
hladnokrvno kupio


San

Stajao sam na proplanku
gledajući zemlju
sećam se da sam se pitao
da li ću moći
žnjeti sam
jer stvarno ne znam ko bi mi pomogao

Tada vrisnuh
ugledavši umesto neba
list novina
manje zbog toga
što su zaklanjale Sunce
više zbog vesti
u njima

Uplašen
ponavljao sam tvoje ime
kao bajalicu
ali izgleda
da je ono izgubilo svoju moć

Preostalo mi je samo
da spas potražim
u javi
ali me i tamo čekaju
novine na svakom kiosku


Kako uloviti mrtvu antilopu

Ne bih voleo da moram da lovim
mrtvu antilopu
Ona ne ostavlja trag
i niko je ne čuje

Neću moći
ni da je strpljivo čekam
kraj vode
jer mrtve antilope
ni ne piju vodu

Uzalud ću kopati jamu
i postavljati kljuse
ona se neće uhvatiti
ni na jedan poznati mamac

Ako želiš da uloviš antilopu
proveri prvo da li je živa


Zen za ligu šampiona

Učitelj nam je govorio
kako postoji jedan duh
i duh koji misli da je jedan
ali je u stvari
samo deo prvog

Ja sam se tokom tih predavanja
Prepuštao dremanju i meditaciji

Maštao sam o tome
kako bi izgledalo
Biti u stanju
provoditi sate na kauču
uz pivo i čips

Činilo mi se da je nemoguće naterati duh
da miruje u tom položaju
bez nekog valjanog razloga

Tada sam imao viziju

Zelena trava
bele linije
i dvadeset dva budistička sveštenika
kako jure za belom loptom
koji bi uporno šutirali
svaki put kad bi je stigli

Kao što i mi odbacujemo duh
svaki put kad nam se približi


Učiteljev testament

Kada je stari učitelj umro
svoje naočari za čitanje
ostavio je svom sinu
nadajući se
da će nekako videti
pravi put
i ostaviti se sramnog posla
mlađeg ekonomskog savetnika
u jednom nezavisnom državnom telu

Svoju pretplatu na lokalni list
u kome su izlazili
svi sportski rezultati
lokalne beton-lige
ostavio je svojoj ćerci
da se seti svog oca
i na momente prekine da prati
linije manekenki u modnim časopisima

Svoj afteršejv
je naravno ostavio  ženi
uz zavet
da svake večeri
poprska njime jastuk
kako bi joj u snu dolazio suprugov miris

Najvredniju stvar
svoje stalno mesto u kafani
ostavio je meni

 

Mladen Šljivović je rođen 1980. godine u Zaječaru, gde danas radi kao profesor fizike u gimnaziji i Srednjoj medicinskoj školi. Objavio je dve knjige poezije:  Petnaest razglednica za dvanaest adresa (2006) i Priručnik za snove i kvantnu mehaniku (2008). Dobitnik je nagrade Matićev šal 2006. godine kao i nagrade Aladin Lukač 2007. godine. Trenutno priprema rukopis treće knjige pod nazivom Zen gril.