Alen Fišer
Sanjao sam da sam bio voljom bačen
Nebo nam nije granica
Jedan savršeni fluid gde je
gustina energije jednaka
pritisku a brzina
zvuka jednaka brzini
svetlosti pretvara
pri udaru
aviona pokretačku gravitaciju
u bezvredni prah
Rendgenski snimak rendgenskom zraku
Lopata i tkanina
ili prigušeni čelik
udara o pločnik
najavljuje jedan novi dan
čišćenje letnje
bašte
Zaboravio sam kišobran u taksiju
Gorivo slama
horizonte iznad
uličnih trka
uguši zvuk
duboko u betonu jedan
prodorno plavi
točak lupka
premerava
tela hrane rađa
snažno nezadovoljstvo usklađuje
bes sa neobrađenom
bukom i ovo me brani
Kockareva ženska u broju 10*
On ušeta u uličicu
uhvati sunčev sjaj informaciju
i vrelinu ispod visećeg grma
orlovih noktiju gde istrlja
svoje telo lišćem
cvećem smolom i mirisom
istrese populaciju
buva i odšeta
*rezidencija britanskog premijera, Dauning strit 10
Jig Walk
Kada nemaš sa kim da pričaš
pričaš sam sa sobom
i imaginarno postaje realno.
U gnezdu brežuljaka
zvukovi železnice odjeknu
odjednom u krovnom prozoru.
Došavši tako daleko u potrazi za mirom
mrziš njegovu nepokretnost
i zamišljaš vikanje.
U prozoru u 4 ujutru
talasi ptičijeg zvuka
ispunjavaju vilice parlamenta.
U bašti punoj procvetalih duga
nad rekom na zelenoj livadi
tamo kao slast zauvek kao sada.
Sanjao sam da sam bio voljom bačen
tamo držan
u šakama samootuđenja.
Meka buka u skladu sa pesmama uzvišene
misli koje drže male biljke zlatnih niti
razdvajaju se dok mi se otvaraju usta.
Šorti Džordž
Ona se poziva na Ljudsku Imaginaciju vezanu za fenomene
gestikulirane raspitivanjem ruke
Žena u senci razgovara sa Večnim Stvarnostima
Skicira reklamaciju ulica
Njeno ime može da bude praksitelsko, skok
statističara navodi njenu glavu da izbegne pretrpane
grane berze i jednu sirenu.
Vibrirajuće žice u ušnom vosku
notiraju njen rukopis preko iverja smole
na skrpljenoj stazi u Blejkovom
Svetu Generacije i Smrti
izgriza ispod valjaka u tačnu
geometriju težak štit kao mesec
izjednačava izgled sa nouvelle realite.
Leptir na ogradi
nateran da okleva na povetarcu
menja boju dok se ona kreće
ova i ona strana bašte
koju je pregrizla ptica u dugim gaćama.
Crtež predviđa kako će izgledati
ili kako će biti
izmeren u naglom oduševljenom koraku
Pravilo je da
voda prethodi postojanju
prošarana sadržajem minerala.
Stabilnost se oslanja na sigurnost
koja prevazilazi pretnju
Na taljigama faktori nesreće
mogu se potpuno ignorisati
Belmanov automatizam proizvodi različit
a opet priznat potpis
bez sigurnosti u to šta je.
Potrebe nužnost i slučajnost zbiraju se u postupku
Jašu prividnu sliku Raja
Zdravo! Postoji prostor-vreme na primer
neg-entropiran olovkom
očišćene oči od ćelija polena interakcija
drži podignute kapke pred obrisima duhovnog približavanja
Proklet bio ako uradiš i
odjeknulo je u morzeovoj na hrastovoj kori
čavrljanje zabeleženo kao ponavljanje
Stvori sada a šta bi očekivao
Kozu sapetu da oponaša Platonove ideale.
Cevi kontaminiranog otpada jure vazduhom pored
platformi dobiti i rizika
kriogene sonde za skeniranje daju sliku
U Belmanove taljige sada je
upregnuta pometnja uma
ponavlja žrtve kuge i toksični otpad
do pomirenosti ili pokoravanja.
Možeš da pogodiš koja je posledica
Logo korporacije napravljen na insistiranje
konjske muve i paperje vlažne trave
smrvljeni u novonapravljeni papir
potpisi u mastilu krvi i ugljena
dašak institucije naftalina lavande voska
Odbačeni na tvom biciklu
hodnici smelosti.
Očekivanje pretpostavka tačnosti
ispisani sprejom kroz cev iz Orgonske kutije
t-t-t-toksičan bol u leđima raširen
ubrzava traku sa graktavim glasom.
sa engleskog prevela Jovana Savić
Alen Fišer (Allen Fisher), pesnik, slikar, urednik, profesor i performer, rođen je u Londonu 1944. Bio je šef Katedre za umetnost Univerziteta u Sariju. Trenutno radi kao profesor poezije i umetnosti na Metropolitan univerzitetu u Mančesteru. Uređuje časopis Spanner. Na početku svog stvaralaštva, u okviru dugogodišnjeg projekta Place (1971-1979), Fišer je objavio četiri knjige. Prva, Place (1974), oslanja se na Maximus poems Čarlsa Olsona, koji, pišući o Glesteru u Masačusetsu, a imajući u vidu Vajthedovu procesualnu filozofiju, pokušava da istovremeno tekstualizuje i geografiju i istoriju tog mesta, i da, kroz širu kontekstualizaciju rane američke istorije, objasni trenutno stanje američke civilizacije. Fišer u toj zbirci postupa sa Londonom na sličan način kao što to čine i Olson sa Glesterom ili Prin sa ruralnim pejzažom srednje Engleske, iščitavajući iz različitih pojavnosti grada njegove vekovne usloženosti i arhitekturalnu mnoštvenost. Tematika je slična i u narednim knjigama nastalim iz ovog projekta, Stane (1977), Becoming (1978) i Unpolished Mirrors (1985), s tim što se Fišer kroz stalnu polemiku sa Olsonom okreće ka više lirski intoniranim tekstovima treće zbirke, ili ka blejkovskim monolozima koji čine četvrtu knjigu iz ove serije. Fišer se kasnije sve više priklanja autorefleksivnom pisanju i konceptualnoj poeziji. To je vidno u njegovoj knjizi Necessary Business, takođe objavljenoj 1985. U njoj je sasvim vidan lingvistički zaokret karakterističan za čitavu englesku alternativnu poeziju ovog perioda. Uticaj američkih jezičkih pesnika uveliko menja način i prirodu Fišerovog pisanja, tako da on, u svom narednom dugogodišnjem projektu, Gravity as a Consequence of Shape (1982-2005) istražuje konstruktivističke i revolucionarne potencijale jezika, okrećući se od sistematizovanog zbiranja činjenica i dokumenata, uz njihovu kasniju lirsku obradu, kao glavne pesničke strategije ka ispisivanju novih sećanja, ka koncepciji pamćenja nastalog kao posledica samog čina iskazivanja ili zapisivanja.