Marija Vasiljević



Proleće

Jutro, deoba

Da dohvatiš čarape
kad – nešto u kičmi
krcne, pokrene
udvajanje. I
setiš se.


Oslonac

Rasuto po
sobi zgušnjava
se    pa    u
čvrsto stegne.
Tada možeš da korakneš.


Uzde

Sva si svoja, sigurno

nažalost zato: iznutra
bezbroj ukrštanja uvek
zategnuta, izdržavaš
se.


Staklo

Zatvaraš prozore.
Od fontane, ljudi

buka ti je.
I meni

to tamo
ništa ne treba.

Potom dugo posmatramo ulicu.


Glavobolja

raste i sve
sporije spušta se
niz tobogan jedno dete

a dole, u mreži
preseka prolaznika
sav si trg.


Odmor

Klokoću talasi ispod mola kese
i opuške ne vidiš ne
postoje. Dodirneš li
stopalom klizavo,
kamenje pomisliš
samo je to.

 

Marija Vasiljević je rođena 1985. godine u Beogradu. Učestvovala je na konkursu Reč u prostoru (2009). Pesme objavila u časopisu Znak (2010/1).