e. e. kamingz

 

Prigovor izlaganju  II (1945)¹


Zašto slikaš?
Iz istog razloga zbog kog i pišem.
To nije odgovor.
Nema odgovora.
Koliko dugo već nema odgovora?
Od kad znam za sebe.
Koliko dugo pišeš?
Od kad znam za sebe.
Mislim na poeziju.
I ja.
Zar pisanje i slikanje nisu protivni jedno drugom?
Naprotiv: vrlo se vole.
Vrlo su različiti.
Upravo: jedno je slika a drugo je napisano.
Ali tvoje pesme su teško razumljive dok su tvoje slike tako lake.
Lake?
Naravno – ti slikaš cveće i devojke i zalaske sunca; Stvari koje svako razume.
Nisam ga nikad sreo.
Koga?
Svakog.
Jesi li ikad čuo za apstraktno slikarstvo?
Jesam.
Zbilja?
Ja sam slikar a slikarstvo je apstraktno.
Nije svako.
Ne, oslikavanje doma je konkretno.
Šta neko ko farba dom time predstavlja?
Deset dolara na sat.
Drugim rečima, ne želiš da budeš ozbiljan.
Za ozbiljnost je potrebno dvoje.
Samo trenutak, aha, da, gde ćeš živeti kada se završi rat?
U Kini, naravno.
Kini?
Da.
Gde u Kini?
Tamo gde je slikar ujedno i pesnik.

sa engleskog prevela Ivana Maksić

1 Ovaj intervju je konstruisao E. E. Kamingz (prim. prev).

Original preuzet iz knjige E. E. Cummings, A Miscellany Revised. Edited by George Firmage, New York: October House, 1965. 316-17.