Marina Adamović

Marina Adamović

To sam svojim očima zapisala

(u počast kamingsu, 100-1)
odlomak

85.

bio mi je pri
kan faca
i zalo
gaj svežeg da
ha
splavar krv
nim limf
nim tokom
ma
kazalj
ka na beo
nja
či
bio mi
je
imperfekatfuturdrugi
Mea culpa Me
a Mea
i
šta dalje čemu pi
sak
što je bi
lo
ne
vra
ća
se
senice i suncokreti

82.

o    o
va   vde
zvezda
pa    da(!)
lica lica
ustremljenog premagrobu
ni o čemu n e e (pitaf)
razmišlja
samo(a) let
i   i
uživa u sveopštem neboplamui

79.

podlaktila sam se i če
kala na znak
prve z
vezde

ona mi je repom zatvorila sve
sku i po
begla (a gde, a gde?)
apsolutno déjà vu

jutro je hladno odjeknulo
noć se raspala na bezbr
oj oj
to sam svojim očima zapisala

stavila pod jastuk
i okrenula stranu neba
totalno
paradoksalno

muva je besputno udarila to
čak nesreće
pala mi u susret
a vonj nedosanjanih misli j

oj ušao u setu
pa je prihvatila da me napusti
bez ironije
realna apstrakcija smrada

nije strašno biti sam
kad nikoga nema
je vous remercie
спасибо
Danke
etc tačka

77.

za dan
      dva
i bez
broj mu
           drosti
.
senka ne
             će otkriti
ritual s
           mrti
.
a
za
dan
dva
pre
i ni
kad više.
vide
         ću je
u svojoj
u trobi
.
sat kuca u ritmu
sa-nja-r-sa-nja-r-sa-nja-rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

76.

(posveećeno Marini Cvetajevoj
посвященная Марина Цвета́ева)

(Ni)kada (ne) misli da je bezgreš
no pisati
Ako je u pesmi
okončala
S
m
r
t

------------------------------
(Ne)
koga će pregaziti odgovor
nost
I proglasiće je
S
v
o
j
om

(oprosti mi, Marina)
Marina
......

71.

kleli su (me) se u bogami
loga i krstili se
upirući po
gled u olinjalu maglu
čekala sam
da pomešaju sivo s
crnim i kistomizbuše
prolaz gromovi
ma ma
nije to ni šta šta
su priželjkivali ali
sam ipak mirno noćila
zna
te
nevernik sam ludi i zviždi mi se
na udar gro
ma imunje sa nebesa
davno sam se
be samu spalila
i čekam da vetar du
ne i raznese
me me
ne pa
ganske krv i tamojošnečega
demo
sa delu
Par
te
no
nu
no
uzalud(lud)
ni on me neće
preskupe sam Atini
ne (NE) nesreće

66.

(ne)običan decembarski dan
(ne)voljno posmatra mrgodnu jesen
zatvaram prozor
vratasa podupiračem
nema te sile ko (ja?) bi ih raz
dvojila i postavilastvarina svoje
mesto
jesenjeplačnapogrmuša
zi ma ma hnitiubojica
grom
iz
neba
svomsnagomustreli
aprilsku
misaonunajezduu ponoć
zvezdo zvezdo
recimida
ćutim

62.

teško je bi
ti TI
kada te
JA
stalno
opovrgava
na svakom prstu je
previše reči
koje
se cede tako steg n
ute u te
bi
ima još kap života
o
ta
ko te moli(m)
i
ON
po
sto
ji
JA i
TI
su
podvojenasreća
po
dvo
je
n
a
loše
srasla
znaš
....
e
t
c

51.

Rekô je
.

Ona je ta
O na z na
O nana
Dioge na podseća
.

I ona upali sveću-lomaču
Pa vrisnu Po--o-obeže
Odle..e--prša
Od svog lika u-u oknu oka
.
Nisam taaa
Nisam onaaa
Neeeeeeeeeeeeeee

čo
ve
če
e
e
e
Čo
ve
e
e
če
Probudi meeeeeeeeeeee!!!

48.

Partenon
toliko
ja
samo to
nerazdvojna celi
na na
raskršću vekova
.
zbogom
kolektivni
ludaci
antisenzibilne histerije

47.

cele noći je sjalo Sunce
a ja sam ( o )
       sam (o)
tno upijala žar
osećašličudo nikad doživljeno
osećaš li senku umojim očima
toliko misli
bez jasnog odgovora
tolikozime u
bezimenom danu
ne brojim više
sate ni udahe
vreme ne beleži
moje tragove

45.

dobro (te)se
        po
         znajem        (O!)
verujem
Ikada bi lagao
rečima možeeš sve
možeš srušiti
bede
me me
ne
        možeš
sag   om om amiti

još
ima
bajno
a beskrajno
ludih i stvarnih
krilatih stvorenja
koji
tek život
sanjaju
kô
izukršttenu bajku
hajde, kreni i....da...

40.

ležimo u tišini
ležimo utihli
ležimo u
tih...
neko
liko
sto
pa
pod
(ža)gorom

30.

još ništa ne rek

ispitujem

prolaz

ni ste ili v(ragu!)ečni

razvrsta vam mi

sli na gotov(a)s(am)pero

m odmeravam

kovitlacprezira

ako bude razapet do grla

ispaliću reski rafal beežžžiiiiiim

kraj

nema vas

nitiičeg među nama

daleko od po

gubljene

pre

živele rulje

ugradiću zenice

s pokajničkim

pejzaži

ma mi

ra

27.

u u
glu so
be be
li se lala
kristalno jas
na na
smejana
iz drugog ugla
jutr
o o
djekuje
paučina
na
dnu
polupane
flaše
ne budi se dušo
ni-naj-ni-naj-na

25.

s rukama u džepovima
on posmatra sv
e
t
e
t
o me je nateralo da se
probud
im
i m
alo prošetam srce sushitom
bez strahaod pogubljenjasvetlost
i
i
z
hira

15.

na na
dgrobnoj pl
oči oči
usmere
ne ka meni
nekoliko zenica
šetaju
senkom pred
razrešenje
znam da bej
ah
ah pa
još ću biti
al
ta
mira
u
miru
parabole

9.

1dan nalik na drugi i
gra se
se
dokosom svelom srcelom
kom
kom
bi sada
u srcu da trepti
prošlost i nešto poput nokturna?
1 dan se ćutke ušunja
u rupu(kao)
bogtepitakomeznanu
poslednju
ravnodušnu
(ne palite sveće!)
pa recimo majsku šćućurenu po
noooć

8.

az
buka životatamo nekog
iovde ovog nadomak svetlosti
možda po
stojia možda je um
išljena nebeska idil a
i z
ašto se on
da
boli rukujus
prahom i pepelom
i potpisujuu moje ime
ne z nam
ne z nam
nameravam
ali ne mogu dokučiti

3.

ruža je mi
slila
na
(ne
pokret
ne)
no
ći
zveče
ći
crveno
po
trag
o
vima
ko
rova
u
pra
šini
i
mom
s(velom)
s
nu

2.

ne bih se

tila

post o jim

da ni(sam)

dani(ma)

sluškivala

šta

brbljaju

tamno

vrane

posredgrudobrana

Marina Adamović je rođena 1962. godine u Nišu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu. Osvojila je prvu nagradu na takmičenju koje je organizovao časopis Almanah – Nove poetike. Objavila je knjigu pesama Curriculum Vitae (2010). Poeziju objavila u nekoliko grupnih zbirki.