GALERIJA CRTEŽA ŽAKA VAŠEA



 

’Umor i crtež

 

            Već je prvo izdanje Pisama iz rata Žaka Vašea donosilo nekoliko njegovih crteža, i ne treba zaboraviti da je Vaše bio prevashodno crtač. Nakon liceja upisao je Školu lepih umetnosti i bio učenik slikara Lika Olivijea Mersona, u to vreme poznatog po dizajniranju poštanskih marki i banknota. Takođe, Vašeova teorija ’umora, onoliko koliko je uopšte bila „teorija“ i podrazumevala određeni pristup umetnosti, odnosila se podjednako na književni i likovni izaraz. Teško bi bilo rekonstruisati „teoriju uznemirujućih slika“ koju Vaše pominje, ali bi se na osnovu onoga što se o njegovom likovnom radu zna moglo zaključiti da je preferirao marginalne i/li alternativne likovne žanrove i tehnike, pokazujući sklonost ka primenjenim umetnostima (ilustracija, razglednica) tada novim i ekperimentalnim tehnikama i pristupima (kolaž, apstrakcija), efemernom i crno(h)umornom u sadržaju (ratna svakodnevica, karikatura), kao i fragmentarnom i nedovršenom u procesu stvaranja (kroki, crtež, skica).
            Među Vašeovim crtežima kvalitativno se sasvim izdvajaju dva rana simbolička portreta, svojevrsni omaži Pou i Malarmeu, na kojima se mogu osetiti tragovi uticaja (linearnost, kontrast belih i bojenih površina, detaljno obrađenih i sasvim neobrađenih delova slike) britanskog crtača i grafičara Obrija Berdslija, čiji su crteži i grafike dosta uticali na potonju umetnost ilustracije. Međutim, motivom ljudskih lica koja preplavljuju pozadinu, ulančavajući se i fluidno izranjajući iz nje, ovi rani portreti-omaži srodni su i nekim  Vašeovim (auto)portretima iz kasnijeg perioda (crtež br. 9 i 10).
            Posebno je zanimljivo ono što se može naslutiti o Vašeovim kolažima i njegovom shvatanju ove eminetno moderne, dvadesetovekovne likovne tehnike. Nijedan od Vašeovih kolaža nije sačuvan, ali je izvesno da su oni postojali. O njima će, recimo, govoriti Aragon u predgovoru za katalog izložbe kolaža u Parizu 1930: „Radije ću podsetiti da je 1916. u Nantu Žak Vaše pravio kolaže od svaštarija na mnoštvu razglednica koje je prodavao za po dva franka svaku, i koje su prikazivale scene iz vojnog života tog doba, sa vrlo elegantnim likovima, i ženama u stilu La Vie Parisienne. Voleli bismo da se oni koji poseduju ove razglednice oglase.“1 U poslednjem pismu Bretonu, Vaše se osvrće na „zalepljene isečke“ koje mu je Breton (čije je pismo bilo pismo-kolaž) poslao i predlaže korespondentu da u svoje kolaže ubuduće unese i isečke iz reda vožnje vozova. Na kolažno-montažnu tehniku jukstapozicije raznorodnih elemenata (ali i na čuvenu Lotreamoovu definiciju lepog – „slučajan susret šivaće mašine i kišobrana na stolu za seciranje“ – koja je postala osnov novog tipa nadrealističke /pesničke/ slike), upućuje i jedan od principa na kojima bi počivala nova 'umorna (anti)umetnost o kojoj Vaše diskutuje sa Bretonom. Vaše, naime, predlaže dva načina da se ostvari istinski moderna, uznemirujuća umetnost – „formiranjem ličnog utiska uz pomoć plamenog sudara retkih reči“ kao i „crtanjem uglova ili kvadrata očišćenih od osećanja“. Dok se prvi deo ovog „programa“ odnosi nesumnjivo na kolažni princip sudara nekongruentnih (jezičkih) jednica, drugi deo formulacije neposrednije je vezan za likovni izraz, i zvuči kao predlog geometrijske, depsihologizovane i „suve“ apstraktne umetnosti (prema kojoj će budući nadrealisti uglavnom imati rezervisan stav).
            Pisma i Vašeovi sačuvani crteži korespondiraju na brojnim ravnima, od motiva, preko narativnosti (koja je u slici uvek zaostatak „jezičkog“), fragmentarnosti, dokumentarnosti, pa sve do opšte atmosfere karikaturalne, suptilne a jetke, ekscentričnosti. Vaše u Pismima povremeno pominje svoje crteže, ali tek se za jedan od tih odlomaka (v. pismo br. 2) može pretpostaviti na koji se crtež odnosi. Radi se o (auto)portretu upadljive i superiorne muške figure okružene brojnim grotesknim muškim i ženskim licima, očima, lobanjama i skeletima (crtež br. 10). Pored toga, Vaše je i sam tekst pisama „ilustrovao“2, odnosno propraćao usputnim skicama i crtežima. Ovakav „dvojni talenat“ mnogih od kasnijih pripadnika nadrealističkog pokreta i posebna pažnja koju su posvećivali ilustrovanju svojih tekstova i knjiga, kao i knjiga „prethodnika“ (Lotreamon, Rembo, Luis Kerol), konačno su doveli i do toga da u drugoj polovini dvadesetog veka nadrealistička knjiga, potpomognuta dadaističkom invencijom, „trijumfuje“ kao sasvim integrisano umetničko delo, postajući gotovo zaseban žanr, koji se, uz film, pokazao kao žanr/medij najzahvalniji za sintetično ostvarivanje hibridnih i integralističkih poetičkih zahteva nadrealizma.3 

Biljana Andonovska


1 Navedeno prema: Franklin Rosemont, Jacques Vaché and the Roots of Surrealism, Charles H. Kerr Publishing Company, Chicago, 2008, str. 96.

2 Vaše se u dva navrata približio ilustraciji: ilustrovao je nekoliko odlomaka iz  budućeg romana Jean-Jacques de Nantes Žana Sarmana, koji su se u pojavili u jednoj od publikacija „nantske grupe“,  a na nagovor Žane Derijan planirao je i da ilustruje francuski prevod jednog engleskog romana. 

3 O ovome pogledati iscrpnu monografiju: Renée Riese Hubert, Surrealism and the book, University of California Press, 1988.