Siniša Stojanović Sinister

Plantaže ječma na Marsu

 

Kasna Gomora

 

Oaze mira.
Programi zdravlja.
Talaso terapije.
Banje znanja.
Mentalne supozitorije.
Analni tranzistori.
Koeljo fotelje.

Proste mase
kupaju se
u radijumskim bazenima,
Zračeći aminovanjem,
Isijavajući demokratiju.

Molim,
kroz binarne molitve
otpremimo ih u crne rupe!

Gde
banke sperme menjaju banke zombi-bombi
Gde 
primitivizam napokon sunovraćuje divljaštvo
Gde
grobovi menjaju domove kulture
Gde
pare su stranice najgluplje knjige na svetu
ničim napisane
Gde
vlade su radnici kamenoloma koji krše kamen a ne zakone
ubirući peščane plodove
Gde
gazde su čuvari torova svinjari što skupo prodaju blato
u kome se lako tone
Gde
seks je planeta na kojoj žive ludaci koji neprekidno uzvikuju
„samoća“
Gde
praznici su jestivo cveće od koga posle povraćaš izgovarajući
hvalospev
Gde
prijateljtvo je sastojak nekog čarobnog napitka koga više ne proizvode
zbog kontraindikacija
Gde
točak je oroz pištolja uperenog u čelo rođenog sina
Gde
kardinali su vodolije što napajaju žedne direktno iz vena
Gde
ubistvo je samo šlic na glavi koga zatvoriš posle spavanja
Gde
komunisti primaju anarhističku hostiju posle ispovesti u formi vica
u kome amerikanac ispada najpametniji
Gde
korporacija je samo vodenica kraj ukletog puta koja melje vampire
umesto gladi
Gde
strahovi su samo pirinčana mora u letu nad glavama nevesta
što rekle su „da“ gledajući u server
Gde
„krađa“ je lozinka koja se izgovara pred vratima raja, dok vratar
odgovara sa „slobodno“
Gde
čast je koziji loj koji se koristi mesto lubrikanata slučajem upadanja
u vremenski tesnac, iz koga „nema napolje“
Gde
otac i majka su piromani hazarderi koji svakom svojem požaru daju ime
uragana
Gde
rusi su samo vrsta tenka
Gde
nemci su vrsta šećera koja nije u prahu, već kristal koji stremi ogledalu
u kome se ogleda totalitarni svet
Gde
rak i sida su junaci dečijeg romana koji posle dugog ratovanja
postanu prijatelji

Gde,
čovek je samo palac na vetru što pokazuje smer u kome želi ići, a nesrećom
uhvati hladnjaču na stopu.

 

Purgativ vita grup

 

Tri puta po tri kašike dnevno,
Molitva.
U kartonima, u gajbama
nedeljno,
Dozom za odrasle.
Molitva intravenozno.
Rektalno u dispanzeru.
U flasterima, za svaku priliku.
Sa nadom i ljubavlju
za bolje dane,
sa nožem u grlu nevernika.

Molitve kao recke na zidu zatvorskom
kao recke na zidu jebača
kao heroinske linije na stolu pokajnika
kao terapija za shizoidne
kao brazde na licu pokojnika
kao šare od kineske krede što trebe primisao.

Molitva
Ringe raja što održava igru živom
Lako ju je instalirati
Dejstvo joj je jače u pokretu
Komande su uobičajne.

Moli se Superego!
U trku
U prevozu
Letu, koitusu
Moli se javno
U slobodnom padu
U poniranju
zadrži vazduh, možda te stigne trans
možda sretneš veliku maticu
možda završiš ...
level.

Možda te proglase za sveca
Možda ti sačuvaju kosti
Možda te prodaju na gram
Rentiraju prisustvo tvog duha
Možda imenom tvojim budu nazivali
plantaže ječma na Marsu
Možda tobom budu nazivali komete
Možda tvoji inicijali budu ukrašavali epolete
Možda i neko život da u ime onoga čime si
nas zadužio
Možda iz potaje budeš krojio vreme.
A jesi li ozdravio?
Ili oboleo?

Karijeristo.

 

Golkonda

 

A, onda...
Onda je otkucala četiri sloga na svojoj pisaćoj mašini.
Otvorila su se vrata njene čulnosti.

Onda je ukucala još šest znakovnika
i papir je prokrvario kao razdevičen.

Otvorilo se praskozorje na horizontu događaja,
Zaduvao je orkan i oduvao kosmos!

Ostale su maske i kosturi planeta
Da nemo zevaju, federastim plesom.
Ona je to shvatala.

Onda je ukucala svoje ime u ništavilo.

Onda…

Onda je ukucala u svoje ime ništavilo
A klinovi su visili u nizovima naziva;
Govoreći nizove izgovarala je svoju smrt
i puštala je reči kao što lišće pušta hrast.

Reči su se pretvarale u balone a misli u šila za led,
Ruke su se pretvarale u pesme a oči u frankofone,
Krila u plezire a sećanja u velzevule,
Kosti u senke a leta u sinonime...
Videla je sve.

A onda je nešto iscurelo iz njenog nosa, i ucurelo u mrak,
Onda se nešto iskotrljalo, iz mraka, i ujelo je za obraz,
Onda je ona cela počela da se kotrlja, i ujeda ogoljeni svet,
Usta su se napunila prazninom,
Koja je imala ukus jezika.

Nikome nije rekla ništa,
Ćutala je; obliznuvši se svetlošću metaimena.

 

Siniša Stojanović Sinister je rođen 1981. godine u Beogradu. Objavljivao je u zborniku Junaci urbane bede - Trablmejker i zborniku kratkih priča Kišobran, u časopisu o kulturi i umetnosti života Stanje stvari, online časopisu Sloboda i jednakost, kao i na sajtovima prozaonline.com, bundolo.org, poezin.net i tekstura.ning.com . U pripremi je objavljivanje zbirke poezije Mamonova Hagada. Uredjuje zbornik Bundolo Offline 2.