Viktor Radonjić

Mastilo tek primetnog smeška

 

Fakat jednine

 

Kada bih umeo da kao neko
stanem pred tobom i kažem ono
što nije u nameri hrapavom mučitelju
Priuštim mučenom tišinu istog krvarenja
Veselo iz osmeha izmamim na blagi sud
tvojih očiju
Ukradem za sebe poru sa Hronosa
Kada bih umeo ne uzimati za svedoka
tamničkog sužnja
tetoviranog tribalom halapljivog poverenja
Potvrditi slabašnom savez u zenicama
Još jednom uputiti palacavu nadmoć
na račun fronta istog lica
 Jer ne umem da izmirim 
potez
 i
fakat jednine kanapa
 Sa
dve naspramne stolice
 i
njegovo disanje protiv mog



Junak bez portfelja

 

Dan izmiče času
Zbeg koji već kasni
Puštaš dlan
Niz vratna ispupčenja
Kucavica protiv guščijih pera
Trenutni vetar
Rešenje šupljina
Na prozorskom ramu
Toliko nam toga govori
A nije važno
Pažljivo slušamo
Insistiraš
Znaš da je važno strepeti
U junaku bez portfelja
Hoćemo li ustati
Igra koja donekle mari za rezultat
I imaš pravo
Zakonodavac se ne može setiti
Gde mu je penkalo
Osluškuješ klepete tela
Pospana ptica manje je kriva
Razlog može i bez
Nesiguran
Očvrslo jutarnje htenje
Zar je toliko jednostavno krenuti unazad

 

Pred kraj

 

Orkestar je svirao temu
Htela si da je prepoznaš
Meni su važnije bile tvoje ruke
U njima sam je video 
i pomislih kako je tačna
dok se brani ćutanjem
Mastilo tek primetnog smeška
pratilo je liniju života
upijajući vlažan trag
Unela si u obraz nastojanje
konačnog razdvajanja
Okovratnik od gubljenog vremena
Pitanja
       Kako sam
               Šta radim
Imam li načina za ovu besparicu
Dakle
      sve ono
što je omekšale strune uputilo na šlager
Ja sam se poigravao šturim kazivanjem
jedinog člana žirija
Jedinim iskušenjem u izdvajanju pramena
Smatraš to neumesnim

 

Strahovi kože

 

Papirus
Zaodenut kičicom
Bakarne puti
Viknuti na sims
Iz zabave
U neseseru
Strahovi kože
I pilula
Za abdomen
U slučaju navike
Šapućeš da je
Nežnost sramotna
Ako je u izobilju
Nešto poput
Paučine na pidžami
Bezimeni akt
Razigrava kičicu
Šaptanje zamire

 

Stranac

 

Noć curi u neodrživ trag
Poznog prisustva
Dremanje u nesanici preostalih sat
Ili možda dva
Pre no što pesak nagog spokoja
Ubedi tišinu da iscure zajedno
Na toj strani simbioza pleni
Odabir odmetnika
Gleda u ekran
Tvoje lice
Gleda kroz ekran
Gde stranac ispraća i dočekuje
Prelazak praga
Program je završen
A ti si i dalje monolog
Poziranje lumena
Gledao je u te
Na ovom istom ekranu
Zakasnio je iznenada
I već duže postoji kao ovisnik
Onih sat ili dva
Sve dok nestanak ne ujedini
Uverenje onog stranca
Da će ipak jednom preći preko praga
Tad zaspiva u buđenju
Dok izmiče novi dan

 

Viktor Radonjić je rođen 1973. godine u Beogradu. Poeziju je objavljivao u Internacionalnoj reviji ,,Signal’’, Savremeniku, Gradini, Mostu, kao i na internet portalima – Balkanski književni glasnik, Knjizevnost.org, Projekat Rastko i Knjigomat. Objavio je zbirke pesama: Nadir (2002), Tmina i srebro (2004), Ekologija fraze (2005). Živi u Beogradu.