Điovana Marmo
 


Ispred ogledala, napuštena glava

Pod kišom

Kaput putuje u senci,
šaka napušta ruku
zlokobnu. Lagano

u jedan nenaseljen prostor.

Osim kristala
i panjevi se puše
mirišu na meso.

Kiša pripoveda
jedan događaj. Glava pada
na ramen-krila sna.

Automobili plutaju,
ne zna se kuda.

Jedna cipela tone.

Voda teče
u praznoj ravnici.


Pokopan čovek

Pokopan čovek se vratio.
Majušna mu je senka,
psi su bez kuće.

Koračaš pokopan
noseći kutiju
koja ponavlja buku.

Sto je u neredu,
stolica je glupa.

Samo ruke,
ostatak je prekrivač na kocke.

Žao mi je,
žao mi je što si se
vratio pokopan.

Kamenje se suši,
na nebu promiču
oblaci.


Sećanje nekog drugog

Onaj ko prevodi
guta moj
i svoj jezik.

Kada se gledam

ideja da imam
u sebi sećanje
nekog drugog

briše me
pod kišom.

Stabilno

Kamioni dolaze i odlaze
ceo dan.

Negde pucaju cevi,
bez razloga.
Kuća se cepa na dva dela.

Moja soba je još tu.
Sneg pada na krevet,
beo pepeo na prstima.

Drveća bez ptica,
lažna kiša.
Kaput napravljen od senke,
približava se s mora.

Šta ostaje da se ponese napred?

Oblaci se otkidaju od mene,
posmatraju svaki pokret.

Ispred ogledala, napuštena
glava. Ruke uz telo.

Sapun klizi niz telo.
Pasta za zube je potrošena.

sa italijanskog preveo Oto Horvat

Điovana Marmo (Giovanna Marmo) je rođena 1966. godine u Napulju. Objavila je knjige pesama: Poesie (Studiozeta, 1998), Fata morta (Edizioni d’if, 2006), Occhio da cui tutto ride (No Reply, 2009), La testa capovolta (Edizioni d’if, 2012). Pesme su joj objavljene u antologijama i prevedene na francuski, katalonski i engleski jezik. Bavi se i vizuelnom umetnošću i performansom.