Petros Golitsis

 

Jedina moja briga su vozovi

Pesma za Anselma Kifera

Tašna
lutajuća
na praznim aerodromima
na crnim trakama
gde cede
rđu.

Potravljeni su
koraci ljudi
i ljudi sami
travu sasušenu utiskuju

Vetar zvižduće krv.

Jedan avion sa strane
Kašlje - tren pred smrt - trava sasušena.


Tela

Tela padaju
poput semena na tle
nova tela se uzdižu
u pozama prethodnih
skončavaju i padaju
poput semena na tle
po pepelu se prostiru
vrišteći m i l o s t


Balkan Express

Probo me je nekoliko puta
spalio me živu
čudo je da vam se uopšte i obraćam
jer sam mrtva.
Jedina moja briga su vozovi
da li će proći na vreme
da me ne vide
kako raspoređujem sitno kamenje
i krijem se dole.

Možda će jedan sitni kamen biti dovoljan
da me vide
kako držim ruke ostalih mrtvih
kako ih guram ka dole.


Groblje Termis

Okupljanje mrtvih.

Svetlo obasjava kamen
ka sebi se vraća
i ponovo obasjava kamen.

Na ovom groblju
ne pričaš sa znanima
sa mrtvima
sa sobom
niti se pomeraš.

Lebdi poluprikaza
omeđena
kamenom i svetlom.


Još niže

Trebalo bi iznova da siđem
da smirim svoje lude
poneki motre tavanicu
razrogačenih očiju
prave se mrtvi
još niže
skupe se dvoje - troje
glasno govore
trljaju ruke i prave planove
trebalo bi neprekidno da se nalazim još niže
za razliku od onog koji trese lancima
i urla



sa grčkog preveo Dragan Vitorović

Petros Golitsis (Πέτρος Γκολίτσης) rođen je u Solunu, 1978. godine. Studirao je u Solunu i Londonu. Objavio je zbirke pesama Sećanja papira (2009) i Ceđenje vremena (2013). Živi i radi u Solunu.