Robert Krili
 


Nastaviću da pričam zauvek

Vrata

za Roberta Dankana

Teško je otići do malih vrata
usečenih u zidu, gde
vizija koja odjekuje usamljenošću
donosi miris divljeg šumskog cveća.

Ono što sam razumeo, razumem.
Moj um je ponekad mučilište,
nekad je dobar, pun vedrine,
i oseća tlo.

Ali ja vidim vrata,
spoznao sam zid, želeo sam šumu,
stigao bih do nje da mogu
stopalima, rukama i umom.

Damo, nemoj me odbaciti
zbog skretanja. Moja narav
je močvara neodlučnih
priznanja. Damo, pratim te.

Odstupio sam od sebe,
napustio sobu, našao vrt,
u njemu spoznao ženu,
legli smo jedno kraj drugog.

Mrtva noć pamti. U decembru
menjamo se, ne umnoženi već raštrkani.
išunjani iz detinjstva,
ritualno raskomadani.

Moćna magija je majka,
u njoj je drugo izdanje
pribora, ponovljene forme, trke preporoda,
promene komande.

Vrt odjekuje u sobi.
Pričvršćen je za zid kao ogledalo
koje gleda prozor iza tebe
u kojem se ogledaju senke.

Mogu li da idem sada?
Da li mi je dopušteno da kleknem
u smešnoj pozi preporoda,
navaljivanja po kojem sam ja vrlina?

Ništa za Tebe nije nepovoljno.
Ti bi i unutra bila visoka,
viša, lepša.
Priđi mi sa zida, želim biti s Tobom.

Zato sam vrištao Tebi,
koja čuješ kao vetar, i menjaš se
umnožavaš, neizostavno,
um menjaš.

Trčeći ka vratima, žurio sam
kao što žuri sat. Hodao unazad,
saplitao se, zaseo
nespretno na pod blizu zida.

Gde si bila Ti.
Kako je to apsurdno, kako zločesto.
Treba samo da ustanem.
Moja kolena su bila od gvožđa, zarđao sam klečeći, pred Tobom.

Zbog toga se peva, piše
se prolećna pesma, dalje se hoda.
Dama se uvek selila u susedni grad
a ti se saplićeš nakon Nje.

Vrata u zidu vode ka vrtu
gde na sunčevoj svetlosti sede
Gracije u dugim viktorijanskim haljinama,
o kojima je moja baba govorila.

Istorija im peva u lica.
Mlade su, dostižne,
pratiš ih takođe
u službi Boga i Istine.

Ali Dama je neodrediva,
ona će biti ta vrata na zidu
koja vode ka vrtu punom sunca.
Nastaviću da pričam zauvek.

Nikad tamo neću stići.
O, Damo, seti se mene
koji odrasta tebi veran
ne postaje mudriji, ne više nego što je bio.

Kako da umrem sam.
Gde će tad biti ja koje je sada samotno,
šta to tako patetično jeca
u ovoj sobi u kojoj sam sа̑m?

Otići ću do vrta.
Biću romantik. Prodaću
sebe u paklu,
a biću i u raju.

U svom umu vidim vrata,
vidim kako me sunčeva svetlost na podu
priziva, dok se Damina suknja
iza nje blago pomera.

 

Svet

Hteo sam tako spretno
da te uverim, hteo sam
kao čovek kakvim si me smatrala,

da te utešim, i ustao sam
otišao do prozora,
povukao, kako si me zamolila,

zavesu, da se vide
konture drveća
napolju u noći.

Svetlost,
svetlost koju smo tada osetili
sivu, zar ne, onu

koja je ušla, obasjala nas, ne
samo moje ili tvoje ruke
ili tako ugodnu vlažnost

nego je tada u mraku
dok si spavala, ta siva
silueta prišla tako blizu

i nadvila se,
između nas, dok si
spavala, nemirno, i

moje lice je moralo da je
ugleda, i ona lice moje
čovek beše to, tvoj

sivi nestali umorni zbunjeni
brat, nevičan, ničiji -
od ljubavi prezren, i mrtav,

ali ne i tog trena
mrtav, ugledao je mene,
uljeza, što on nije bio.

Pokušao sam reći, sve je
u redu, ona je
srećna, ti više nisi

potreban. Rekao sam,
on je mrtav, i on je
nestao kad si se okrenula

i probudila, isprva uplašena,
a onda si znala kao što sam i ja znao
šta se to desilo -

svetlost sunca je
tada stizala
zbog još jednog jutra
na ovom svetu.

s engleskog prevela Ivana Maksić

Robert Krili (Robert Creeley, 1926–2005) jedan je od najznačajnijih američkih pesnika druge polovine 20.veka. Rođen je i odrastao u Arlingtonu, Masačusets. Od 1954. do 1956. godine, na poziv Čarlsa Olsona, predavao je na Blek Mauntin koledžu i uređivao časopis Black Mountain Review. Dosta je putovao širom sveta, a neko vreme je živeo u Francuskoj i Španiji. Od 1966. godine predavao je na Državnom univerzitetu Njujorka u Bafalu gde je i živeo. Objavio je preko trideset zbirki poezije i nekoliko proznih knjiga. Prva knjiga pesama kojom je skrenuo pažnju javnosti na sebe bila je zbirka For Love (1962). Pored brojnih drugih priznanja, bio je pesnik laureat Njujorka od 1989. do 1991. godine.

Robert Krili u Agonu:
Agon broj 9, Označiti