Rikardo
Ništa nije kao što izgledam
Neka znade Dušan kleti
Kako je Baltik prostran i neupotrebljiv
Otrov se kuje u starim plehanim šerpama
Ti prijateljima u goste
Svoje pijane sinove vodiš
Preko zaleđenog okeana
Tišina miriše na sumpor
I život stoji tamo gde je i nastao
Kičma pucketa u ognjištu
Neznabošci vrište pod stopalima
Kukuruz se kruni šakama bogova
Tu retko otvaraju usta
A i tada
Lome vilice dok zevaju
„Ovde se ne leže da bi se spavalo
Ovde se pada u nesvest od umora“
Niko tu ne zna kako se zove
Odazivaju se tek na
Lavež pasa i riku slonova
A svako ima svoju posudu
U koju piša
I u kojoj se ogleda
Lepi Dural
Čekam
Seržjak prekrstio ruke i puši
Zaboravio čovek da je živ
Telom stresa pepeo
Oblači večernje haljine
Noćima
Pesme o radu sa ženama peva
Posle ih vraća pijanim muževima
Ali,
Šta danju da radi
Kada sunce od jutra grize jednu polovinu lica
A ljudi stoje u redu
U miru
Kao pred pogubljenje
Ili pred bolesničkom posteljom
Pružih mu praznu šaku iz tela
Dajte mi dva kilometra hleba -
Najzad mu rekoh
Dok me je njegov pogled presecao
Na dve savršene polovine
Rad je stvorio medvedočoveka
Dok naš golica vetar
Šta se to smeje
Njegova glava je teška
I nalazi se u tanjiru
Pred ostalim poluljudima
Opuštak prsta u pepeljari
Čaša vode na stolu nepojedena
Do jutra se glasno plašio medveda
Gledao njegov pogled u ogledalu
Do deset već
Stigao i da doručkuje
I tako od deset do
Dvanaest
Od 12 do petnaest
Od petnaest do osamnaest
i 20
Medved se smeje
Na svaki trzaj sekundare
Ništa nije kao što izgledam
Jutrima,
Sunce se rađalo uz vrisak zemlje
Iz njenog grla
Bilo je to teško vreme
Žvakao sam Pabla Pikasa:
Tad prvog puta
Smrt mi se prikazala
Njenim likom
Jeli smo pasulj sa crvenim mesom za doručak
Koliko samo hrane stane
U evo čoveka
Koliko samo otrova
Sutra ću napuniti dvestoti kilogram
Uopšte ti se ne vidi
Još tolika vaga nije ni izmišljena
Jedino da te stavim na onaj stočni kantar pa da vidimo koliko zapravo imaš žive vage
A i bez kostiju ubeđen sam da imaš daleko manje
Makaze, sekiru, pa čak i naoštrenu lopatu umesto britve radije koristi da bi se obrijao Aleks Karpenko iz Nižnjeg Novgoroda u Rusiji
Depresija nije zajebancija
Ona nosi kolt M1911A1 92F 9mm Parabelum (9*19)
TT-kompakt u kalibru 9mm Para
CZ 99 S&w 40
Za početак dovoljan je Sig P220
Onda se u moj život ušunjao SIG SAUER P226 X-FIVE COMPETITION u kalibru 9mm
Ruger LC9 (9x19mm) Browning M1906
CZ 75 D COMPACT (CZ 75 P-01) ili Beretta 92FS je zakon.
Kao rezerva Sig Sauer P229.
Moj otac ima Inox verziju, a ja CZ-85B
Jeftina čorba po ledinu
Gospođe zabijaju kišobran u zemlju
Njihova deca su smrtna
Visokim štiklama
Po pločnicima bulevara
U panici
Zakivaju eksere
Nedeljom ručak za večeru
Kiše besne svakog podneva
I ko će joj otključati vrata
U spavaćici istrčaćeš napolje
I prislonićeš vrelo čelo
Na hladne dlanove svojih bogova
Kada se mator čovek nakašlje i pljune, to ti je kao da je zapevao i za pojas zadenuo
Dragi striko
Ja znam
Da ti znaš da poješ
I po pet volova mesa
Ali
Zar se ne sećaš
U isti taj dan
Boje njihovih bistrih očiju
I kako su te gledale
- Kao što pred ponoć
Gledaju pesmu gluvog meseca u jezeru -
Dok si im pijan prilazio sa nožem
Kao sa tamburom.
Ko je ovce izgubio do sad se kući vratio
Ližem sladoled
Kao što je moj slepi
Moj lepi čukundeda
Lizao mač
Lizao mač kojim je klao svinje
I veštice
Ubijajući ih
Žive
Na mestu kuće od trske,
Od trske blata i pljuvačke
Sada raste vinograd
Iz njegovih slepih
Njegovih lepih kostiju
Prošlo je to vreme kada su pekarke mesnatih prstiju bile ljubazne i raspevane, sada ti anoreksične prikaze daju štapiće sa noktima od semenki pa ti glođi i crkni
Ne pomeraj se
Jer ti si drvo
A drvo je u šumi
Gde rastu novi prijatelji
Diže se kosa na glavi
Činjenica: Drveće se hrani ljudima različitim od sebe
Ipak, ljudi, slični sebi, žive na drveću
Sad: zašto razgovaraš sa cvećem
Kada je cveće mrtvo
Lazar se vraća u koru drveta
Gde čuva svoju govornu manu
Proizvodi i puni
Svašta sam proživeo
Gledajući goluba
Zato nemoj
Ženo
Više da razmišljaš o samoubistvu
Razmišljaj o torti sa višnjama
Buhtli sa džemom
Puter kifli
Onim lepim eklerima
da
I pekar je čovek
Kada se jutrima budim u slepim stomacima
I mamurno mu nago telo se razvlači lepljivo po dlakavim mi dugim prstima
Bićem koje otom narasta
Ostavljeno pod telom jutarnjeg sunca potom
Petar je i dalje čovek
Sve dok ne otvori oči
I telo mu raspori
Pomamna jutarnja
Glad
Ep;
Kornjača
Koja je nekada nosila čitav svet
Na svojim leđima
Sada nam prilazi
Namigujući mu
Svi bismo mi voleli da budemo mašinovođe, ali, za razliku od nas, ovi momci i uče školu za to
Točak je samorazumljiv
Ipak, biciklisti su plakali u njegovom naručju
Potresne reči Aulisa Salinena
Vraćaju se sebi u moj zagrljaj
Pod opsadom
Nije
Grad u plamenu
Grad je u nedoumici
Treba razmišljati
Točak razmišlja
Točak je pod opsadom
Točak je u plamenu
Grad je na točkovima
Taksistima se razmazala šminka
Ipak, grad je plakao u njihovom zagrljaju
U pitanju je fabrika motorcikala
Nigde postoji brodogradnja
Sumoran zvuk sirena i motorcikala i
Vesela pažnja istraživača magle
Sa šakama u celofanu za doručak
x
Jutro je
Ne otvaraj oči
Jer oči su paklo cigareta
Ajd napolje momak ko je
Sunce se vratilo među mrtve
Tu ti nema odmora
Nosim grumen zemlje mrtvom Đorđu
On mi pruža ono što mu je preostalo od ruke
I ćutimo tako jedan ponad drugog
On kao da spava
Ja kao da plačem
S vremena na vreme
Pripalim cigaretu
I zabodem je uspravno
U pepeljaru
Ja želim samo da živim normalan život Džejmija Olivera
Dule dudule voli da priča o smrti
Njegove trešnje su uvele
Loš gospodar
Premeštamo ga sa noge na nogu
Ali samo da brže=bolje
Veće
Naše
Ali...
Upita Dule
Očima u kojima žive skakavci
Rikardo je pseudonim jednog od dvojice autora bloga http://orikardu.blogspot.com/
