Nadija Rebronja
Flamenko utopija
luis, o nekim ljudima
dok je spavala
on se brijao
u ogledalu je uhvatio
njeno lice
posmatrao je
posmatrao
i osjetio
da mu na nekoga liči
pronašao je oblik očiju diktatora
usne zločinca
bradu gnusnog generala
uši čuvara logora
probudila se
i otišla da volontira
u domu za siročad
kao i svakog dana
asto, na kečua jeziku
nazivima ulica
obavijaju me
ideologije
pregršt identiteta nosim
ne vraćam se da ih skupljam
kad se niz planinu
skotrljaju
lejla, dok sjedi
ovo ovdje
je soba za žene
ovdje će nam poslužiti hranu
nakon što ručaju naši muževi
mi i onako
ne možemo biti srećne
sve dok su oni gladni
za našim umrlim rođacima
naši će muški prijatelji
žaliti tamo,
sa našim muževima
u našu vlastitu
u našu sopstvenu
sobu za žene
nikada niko
nepozvan
neće ući
ovdje smo mirne
mirnije od disanja
mirnije od smrti
anhel, dok korača
moja unutrašnjost
je splet ovih ulica
opet sam bio grad
juče sam bio beograd
danas sam bio buenos ajres
sutra sam bio izbrisana tačka
na pohabanoj mapi
sada
otkucavam
kroz uličnu buku
alonso i aldonsa
ubili smo autora
sada se viteški gušimo
u njegovoj krvi
huan i ana
mi već znamo da smo likovi iz knjige
zato nas se slova ne tiču
ali zvukovi, riječi
ovdje odzvanjaju
i bole
želimo da nas autor želi
da ne prestane da osjeća grudobolju
samo ako nas želi
mi pričamo
samo ako sanjamo
on postoji
jednog dana
prestaćemo da sanjamo
izbrisaće nas
tišina
i prestaćemo
da sanjamo sebe
rolan i džudit, pijani
pisac je mrtav.
živela spisateljica!
ana, u fajlu nazvanom Oo! gledalo!
recikliram sve tekstove
i od papirnih špageta
pravim trake za uvijanje kose
tako umotana u trake
kosa mi ne pada na oči
dok čistim šporet
čist šporet je ogledalo svake domaćice
» » »
ogledanje, samospoznaja
sa blistave ringle spoznajem
da nežna koža ima najveće predispozicije
za duboke bore
put do muškarčevog srca
vodi preko stomaka
ako valjano protumačim
oblike mrlja na pećnici
uspeću da doznam sve:
ima onih koje kroz pećnicu
uplove
plove
filip, di-džej
1.
danas sam sreo sotonu
nosio je košulju na cvetiće
slovo s je sssiktalo
slovo c je cccvrkutalo
na hladnoći
2.
ne bojim se mraka
mrak je samo
prisustvo nula
i odsustvo jedinica
sve sam jedinice zaboravio
onomad u metrou
3.
slovo c je cccvrkutalo
iz njenog cvetnog parfema
u metrou sam se plašio skinheda
nije me pretukao
ukrao mi je
novčanik
Nadija Rebronja je rođena 1982. godine u Novom Pazaru. Piše poeziju, eseje i književnu kritiku. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Asistentkinja je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Objavila je knjigu pesama Ples morima (Novi Pazar, 2008), knjževno-kritičku studiju Derviš ili čovek, život i smrt. Religijski podtekst romana Derviš i smrt Meše Selimovića (Beograd, 2010) i knjigu izabrane poezije na španskom jeziku Alfa, Alef, Elif, (Alea Blanca, Granada, España, 2011).
