Nadija Rebronja

 

Flamenko utopija

 

luis, o nekim ljudima

dok je spavala
on se brijao
u ogledalu je uhvatio
njeno lice
posmatrao je
posmatrao
i osjetio
da mu na nekoga liči

pronašao je oblik očiju diktatora
usne zločinca
bradu gnusnog generala
uši čuvara logora

probudila se
i otišla da volontira
u domu za siročad
kao i svakog dana

 

asto, na kečua jeziku

nazivima ulica
obavijaju me                                                
ideologije

pregršt identiteta nosim
ne vraćam se da ih skupljam
kad se niz planinu
skotrljaju

 

lejla, dok sjedi

ovo ovdje
je soba za žene
ovdje će nam poslužiti hranu
nakon što ručaju naši muževi
mi i onako
ne možemo biti srećne
sve dok su oni gladni

za našim umrlim rođacima
naši će muški prijatelji
žaliti tamo,
sa našim muževima
u našu vlastitu
u našu sopstvenu
sobu za žene
nikada niko
nepozvan
neće ući
ovdje smo mirne
mirnije od disanja
mirnije od smrti

 

anhel, dok korača

moja unutrašnjost
je splet ovih ulica
opet sam bio grad
juče sam bio beograd
danas sam bio buenos ajres
sutra sam bio izbrisana tačka
na pohabanoj mapi
sada
otkucavam
kroz uličnu buku

 

alonso i aldonsa

ubili smo autora
sada se viteški gušimo
u njegovoj krvi

 

huan i ana

mi već znamo da smo likovi iz knjige
zato nas se slova ne tiču
ali zvukovi, riječi
ovdje odzvanjaju
i bole

želimo da nas autor želi
da ne prestane da osjeća grudobolju
samo ako nas želi
mi pričamo
samo ako sanjamo
on postoji

jednog dana
prestaćemo da sanjamo
izbrisaće nas
tišina
i prestaćemo
da sanjamo sebe

 

rolan i džudit, pijani

pisac je mrtav.
živela spisateljica!

 

ana, u fajlu nazvanom Oo! gledalo!


recikliram sve tekstove
i od papirnih špageta
pravim trake za uvijanje kose

tako umotana u trake
kosa mi ne pada na oči
dok čistim šporet

čist šporet je ogledalo svake domaćice

»  »  »

ogledanje, samospoznaja

sa blistave ringle spoznajem
da nežna koža ima najveće predispozicije
za duboke bore

put do muškarčevog srca
vodi preko stomaka

ako valjano protumačim
oblike mrlja na pećnici
uspeću da doznam sve:
ima onih koje kroz pećnicu
uplove
plove

 

filip, di-džej

1.

danas sam sreo sotonu
nosio je košulju na cvetiće
slovo s je sssiktalo
slovo c je cccvrkutalo
na hladnoći

2.

ne bojim se mraka
mrak je samo
prisustvo nula
i odsustvo jedinica
sve sam jedinice zaboravio
onomad u metrou

3.

slovo c je cccvrkutalo
iz njenog cvetnog parfema
u metrou sam se plašio skinheda
nije me pretukao
ukrao mi je
novčanik

Nadija Rebronja je rođena 1982. godine u Novom Pazaru. Piše poeziju, eseje i književnu kritiku. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Asistentkinja je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Objavila je knjigu pesama Ples morima (Novi Pazar, 2008), knjževno-kritičku studiju Derviš ili čovek, život i smrt. Religijski podtekst romana Derviš i smrt Meše Selimovića (Beograd, 2010) i knjigu izabrane poezije na španskom jeziku Alfa, Alef, Elif, (Alea Blanca, Granada, España, 2011).