uvodna reč

Navršilo se tačno pet godina od izlaska prvog broja Agona. U međuvremenu, od početka godine, odigralo se nekoliko pažnje vrednih književnih dešavanja.

Uredništvo je ostvarilo saradnju sa paraliterarnom udrugom IDIOT iz Slovenije, koja je krajem januara objavila poseban balkanski broj istoimenog časopisa, posvećen književnosti iz regiona. Bila je to izuzetna prilika da se po prvi put posle dvadeset godina na jednom mestu nađe ono najbolje što se piše na prostorima bivše Jugoslavije, prostorima koji su se, usled međusobnog ignorisanja, pretvorili u samodovoljna geta. U prvom od planiranih balkanskih Idiota objavljeni su tekstovi pesnika i pripovedača iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije, kao i samih urednika Agona.

Posle poeme Stereorama, izašle u novembru u pančevačkoj ediciji Najbolja, potpisnik ovih redova objavio je i Aleatorij (eseji, KCNS) i Jeretički dativ (pesme, Povelja). Izdavački poduhvat Knjižuljak je na dan izlaska ovog broja obogaćen i trećim naslovom, Pokerom Tomaža Šalamuna.

U međuvremenu je, takođe, nekoliko kritičara, saradnika Agona, diglo glas protiv urednikā, optužujući ih da su im „oteli simbolički kapital“ te da se isključivo bave „beogradizacijom“ pansrpske poezije. Drugima, takođe saradnicima, smeta otvaranje Agona prema regionu jer predstavlja nezamisliv izlazak iz lokalnih fioka. Treći u Agonu vide mehanizam koji je, kako vole da kažu, srbijansku poeziju doveo na rub agonije.

Prozivačima imam samo odgovoriti da im je svaka na mestu. Agon je, de facto, registrovan kao SIMBOLIČKI KAPITALISTA i shodno tome radi na isključivanju onih koji nisu sebe dovoljno isključili samozatajnošću. Kao što se iz prvog pasusa vidi, uredništvo se prema regionu otvara samo da bi izvuklo ličnu korist. Drugim publikama i na drugim jezicima BS0 & VS rado se objavljuju da bi izbegli odgovornost pred učmalim poetskim krugovima, bilo da su stacionirani u Beogradu, Novom Sadu ili Mionici. Najzad, agonija srpske poezije koju ovim glasilom negujemo potrebna nam je samo da bismo istakli sopstvene pojedinačne glasove, da bismo pokazali koliko smo nadmoćni u odnosu na ostale pesnike i pesnikinje, ne samo na prostorima Srbije, već i nekadašnje S F R J. Samopromocija ne zna za granice i ne zanimaju je balkanizacije.

srdačno Vaš,
četvoroimeni

Bojan Savić Ostojić-Mioničanin

 

u ovom broju

Prevedena poezija donosi izbor iz nove mađarske poezije koji je sačinio Roland Orčik i propratio uvodnim tekstom. Zastupljeni autori su Atila Šandor Pal (u prevodu Ivana Pavičića), Kata Nađ i Oršoja Fenjveši (u prevodu Sandre Buljanović). Nove stihove objavljuju Ivana Velimirac, Ilhan Pačariz i Ivan Šamija. U rubrici „o poeziji“ nastavljamo s prikazima najzanimljivijih pesničkih knjiga objavljenih u regionu.

 

prevedena poezija

Roland Orčik: Bajkoviti pejzaži traume: o najmlađoj mađarskoj lirici
Atila Šandor Pal: Ne znam šta znači reč pra
Kata Nađ: Kuhinjski dnevnik
Oršolja Fenjveši: Devojčice pretvorene u šetalište

poezija

Ivana Velimirac: Izlazak zveri sa izlaženjima iz životinja
Ilhan Pačariz: Pišanje pod pseudonimom
Ivan Šamija: Projekat Poljska

o poeziji: prikazi

Goran Lazičić: Sloboda iza rešetaka (Zvonko Karanović: Kavezi)
Marko Pogačar: Poslije orgije (Brane Mozetič: Banalije)
Jelena Nidžović: One good ride (Marko Stojkić: Šecele)
Marjan Čakarević: Barok. Pičkematerine (Bojan Marković: Riba koja je progutala svet)
Danilo Lučić: Atlas u sivom odelu (Miodrag Danilović: Sivi zbeg)