Kata Nađ
Kuhinjski dnevnik
Najduži mesec
Ova kuća nije na prodaju. Sveže je ofarbana.
Krajnja soba čini se tihom, ali vremenom ćeš upoznati
šumove koji se mogu pogrešno protumačiti. Muž je poput
stručnog termina: strano telo u krevetu.
Ovde je uvek veče.
Na ovom oknu sam svoja pluća nacrtala posle svađe.
Pokvarenim rečenicama potreban je svež vazduh.
Nalaktim se ka spolja. Gledala bih kako je ono tamo Mlečni put, potrebno je
nešto iskonsko i čisto, ali topljenje sve pokvari:
dve pole predela cepaju se poput papira koji se suviše briše gumicom.
Potom dolazi dugačak hodnik praštanja, dobrano posle ponoći.
Nasuprot je kuhinja.
Koliko godina sudova treba još da operem da bi razumeo,
uvek sam bila samo zakupac.
Gledajući u budućnost
to lice će nakon karnevalskog
rakijanja razmrviti
tu rupu će žbica ubosti
taj poljubac će u ormanu poljubiti
u tom telu će u novembru začeti
ta leđa će nabiti o zid
na tom zidu boga hule
tu venu tek u zoru mogu prišiti
taj miris će na porođajnoj postelji osetiti
u toj postelji će još mnogo i mnogo puta
u tom srcu ljutnji neće više biti mesta
ovaj papir se neće popuniti
ovim će pokretom izbrisati,
i ovaj će bol istrpeti
na ovom će se ramenu isplakati.
Neka bude smešno
Želim da bude smešno to
kako stojim tu pred tobom, nema mi spasa.
Nemoj da se uzbuđuješ,
ovo je telo već rađalo drugo telo, bela, padajuća
koža stomaka mogla bi biti lepo razapeta
zastava pobede. Ili predaje.
Da niko od nas ne pobedi, ipak to
želim, nemojmo se svađati oko poze.
Pokaži i ti svoj stomak, sigurno si kamenje ušio u njega:
mustra se precrtava po njemu. Šeta duž kičme i
sramežljivi reljef stražnjice zaslužuju ime.
Prsne nekoliko dugmića,
do beonjače tvojih očiju do zore jedno stigne.
I kao da je tako jednostavno: neko stisne jedno dugme,
čitavo jutro zavijaju psi.
Ne mogu da nađem prsten, ali verujem u uskrsnuće.
Ukoliko ja dolazim, biće u redu i ovo kao i sve drugo.
Koji bog.
Pismo stigne uveče, a oluja vetra se do tada
lagano stiša, poput bola.
Na susednoj klupi
sedi jedan muškarac, na ruci mu bele
radničke rukavice, preorali su baštu u naselju.
Gleda prema gore, ali dalje od fasade koja se urušava.
Vence su od livadskog cveća isplela deca, koja su danas
posle podne odglumila smrt.
Jedna dinja bačena je sa petog sprata, i kraj nje je legla najmlađa kći.
Ocrtale su sebe kredom u boji,
i školice, kao mapu uskrsnuća.
Vidim te pred sobom, kako pisanje vežbaš slomljenom pesnicom,
nasuprot stonom ogledalu.
Iza kojih si božjih leđa tako usamljen
gde čak ni to nije uteha,
da umreš u igri, pitam.
Varijacije na temu: leto
1
usta mi imaju ukus sangrije
bakarno zvono na katedrali označava podne
2
moje šetnje na obalama senfa
zabeleške jedne školjke
3
otisak trave na nekoliko minuta tvoga lica
očešljam ti kosu
prošlo je poslepodne
4
iza mojih sklopljenih kapaka
goreći kandžii
plivam ka suncu
Varijacije na temu: proleće
1
motriti iz minuta u minut
protezanje oblaka iza ružičastog sočiva
aprilsko sunce mi oblizuje pupak
2
svira soul
pljušti pljusak
na panoramski krov
sladoled mi kane na levu dojku
imaću značku
3
u uvo ću ti šapnuti
svežu tajnu
pozvaću Mesec, neka nam postavi večernji sto
4
trag vodi do ovde:
latice bademovog cveta na betonskom dvorištu
Players
Noć je. Sve je svetlo.
Prah bode, poput zvezda, ali nije značajniji
od morfijuma. Drhtaj delova jedva se naslućuje, bogate krošnje nerava,
tvoje ruke na mojoj butini. Kreće lagano ali biće lepo,
recimo to tako: uživam. Zatim ću te očarati
u pometnji koja nastaje iznenada, jedna zavesa baca plamen, prah se
na jeziku otapa u šećer. Poljubiću te.
Ja sam bila prizor urezan u retinu,
ti si došao po redu vožnje sna, tako smo dospeli
u zajedničko telo: neko sanja nas.
Opraštanje od kućnog ljubimca
Slušam cirkulacioni sistem, mada se kuća već godinama greje na gas.
Metereološki proleće, praktično ovo je prljavo godišnje doba,
od jutra do večeri sedim ispred prozora i posmatram igru vetra.
Na ulici sneg, poput nečije bljuvotine, i nabubreli plakat s crvenim slovima:
javlja o nekakvom dolasku.
U meni cirkuliše ništa, tamna seboreja, povremeno se slepi.
Postajem glupa k’o malo dete. Svrbim.
Ovo, dakle, blago cirkulisanje ne da se zaboraviti,
i vlažno coktanje naših puževa od ahata,
kada su se, sećaš se,
nakon što su primorani da ćute,
dugo isprepletali.
Pre no što zaspim, prebrojim svoje mrtve,
i odaberem jednu tačku na zidu:
u nju se udubim mesto tvoje zenice skupljene od divote.
Sada postaje lepo.
Kuhinjski dnevnik
čula sam eriku kako se kupa
čula sam kako se otvara slavina
Sunce kako silazi sve je tamo razjebalo to veliko nebesko telo
i kuhinjom se još širio smrad zagorelog
morala sam da otvorim prozor zadnji deo mlečnog stakla onim andrakom
ručicom podizača stakla obloženom pvc-om
još je i u kadi zviždukala sama sa sobom
može biti da je erika = Sunce?
ako i Sunce zvižduće samo sa sobom dok silazi i dok tamo gde siđe
pomalo sprži prirodno uređenje koje baš tamo priliči
dakle sprženim stenama i biljkama
bar što se tiče silaska
itekako može da boli ovo
opekotine i lažljivo ali uporno zviždukanje
da u trenutku njihove smrti još ni ne može mirno da se smesti
jer stalno zviždanje svrbi tako da bi najradije iskočile iz predela
ali sigurno su oni tamo rukom zalepljeni
Sunce još ne zalazi, zviždi, peče, razjebe sve
erika konačno izađe iz kade, nadam se da je razmislila o velikim životnim pitanjima
i toliko udubila u sebe da više ni ne može da se iscima
sada baš ne zviždi jer sada upravo suši kosu i
čujem kako gore usijane žice u fenu
fen fijuče to je možda još zajedničko
da taj vreo vazduh usmeren na čistu kožu glave
taj vreo vazduh preuzima čista i glupa koža glave
i erika će biti vrela i spržiće se u njoj
zvižduk sačuvan za preostali deo večeri
prevela s mađarskog Sandra Buljanović
Kata Nađ je rođena 1986. u Budimpešti. Diplomirala je 2011. na budimpeštanskom fakultetu Eötvös Lóránt na smeru mađarski jezik i književnost i teorija i istorija filma. Piše poeziju i prozu. Objavljuje od 2005-te godine. Članica je pesničke grupe „Novi hormon”. Sastavlja svoju prvu knjigu.
Sandra Buljanović (1977), lektor za mađarski jezik na katedri za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu. Pored nastavnog i naučnog rada, bavi se književnim i stručnim prevođenjem. Živi i radi u Beogradu.
