Maja Korolija
Zato se to i zove blues, baby
Zasecam još uvek neko moje meso
Kao metal što vulgarno krvari
Zamišljam kako bi bilo dobro
Da se u pozadini čuje muzika
Kojoj pristaje ime Bluz
A da nije bluz.
Slaba sam na zvonke reči
Koje se slažu sa mnom
Makar po boji tona
Jebem li ga...
Urolam tu ideju tako
Da niko ne posumnja da ne lažem
Kao klinka.
Ja sam ti kao klinka
Aha.
I šik sam dok to radim.
Nešto kao Lolita.
Zovite me Lo.
Vaša Lo.
Ti si jedini čovek kome je perverzno persirati.
Toliko dobro da bih po tvom zahtevu sažvakala
Svaku kost koju imam
Onako kako voliš da se kosti žvaću.
Kao pas.
Kao mačka.
Kao bilo ko.
Bilo šta.
Vašem zahtevu.
Onako kako volite.
Vašem receptu.
Bez sumnje.
Čak bih vodila ljubav sa mašinom pred tobom ako želiš.
Ma sa bilo čim.
Lajala.
Mjaukala.
Pred Vama.
Ako želite.
Čuvala tvoj znoj među zubima
Sisala vlagu tvoje pore dok odzvanja krik
Bez čula dodira
Bez čula ukusa
I bila ljubomorna što to delim sa tobom
Sa sobom.
Vašeg.
Sa Vama.
Pričala na Vaše uvo glasom žene
Koja drži Vaš jezik među nogama
Čak i ako je odsečen
I ne postoji.
Na tvoje uvo.
Tvoj jezik.
Ti si jedini čovek kome je perverzno persirati.
Dok zasecam još uvek
Sve dok vulgarno krvari…
U stvari sve što ja želim
Je da me grliš tako
Da mogu sigurno da plačem.
Valjda zato i reč bluz
Jebem li ga…
Krofne z džezom posle ponoći
Umesto neumesno
Umesto umesno
Gledao ih je beskonačno
U bezgraničnom prostoru
Poništenih
Sa strane
Naslonjen na hladan prozor
Čovek sa veštačkim himenom svirao je
Dok autobus nije udario u lavež
Koji mu je pravio društvo
Dok je noćima maštao Džez.
U tom trenutku poželeo je da krikne
Džez!
Sviraj Džez, Džimi!
Džimi, sviraj Džez!
Ali, niko se ovamo ne zove Džimi
I niko ne svira Džez.
U uglu podzemnih
U uglu prosečnih
Egzotika mašte vrti se oko Bukovskog na kolenima
Dana preteških pahulja
Deterdženata lošeg marketinga...
Negde ovamo
Jedući se u krofnama posle ponoći
Postavlja se pitanje da li majmuni imaju savest
I teško je napraviti razliku između veštačkog i pravog himena.
Balonski jasno pucaju oba
U uglu podzemnih
U uglu prosečnih
Negde ovamo
Svestan je da
Vesnici proleća najlepše utrnu
Sneg prebrzo napada,
Prebrzo nestane
I teški se snimaju filmovi
Sa teškim rečima i delima u njima
Ostalo uvek izgleda kao jeftina fikcija
Jer govore ovamo bezdanima dana
Javlja im se da se živi
U nedelima samonesporazuma
Mi
On i Ja
I možda još poneko nežno dete poganog jezika
Zatrpano teškim pahuljama.
Negde ovamo
Teško mu je da prizna
Da slabo shvata sav taj Džez
I da je to za njega još jedna utešna
Posle ponoći za laku noć reč
Sa zvučnom iskrom bunta
Maja Korolija (1990, Stara Pazova) završila je studije sociologije u Novom Sadu. Učesnica je brojnih književnih konkursa. Pesme su joj objavljivane u časopisima: Rukopisi, Garavi sokak, Split Mind, Džbujanje. Finalistkinja je nekoliko važnih književnih konkursa. Živi u Staroj Pazovi i Novom Sadu.
