Marija Midžović 

Romani

 

Budna u pustinji.
Bez pomoći
verskih obreda.

Nema faraonske
grobnice koja
nije pokradena.

Raste mi
predačka kosa,
uvijena na krajevima.

Ti nosiš praznu
bundevu. Moji gresi
vuku se za mnom.

Rat je nomad,
ljubav takođe.

Konjica
ne  pita ko je prvi
duboko disao.

Čizme nas krase
najduže. I posle smrti.

 

Marija Midžović (1960, Beograd, Srbija) objavila je dve knjige poezije Beogradska sirotica (Gradac, 1997) i Poludragi (Gradac, 2010.). Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi Jugoslovenske književnosti sa  klasičnom  filologijom. Više od tri decenije bavi se pisanjem o industriji knjige i književnim fenomenima. Zastupljena je u izborima i prevodima srpske poezije. Od 2008. godine piše i objavljuje prozu.

Pesma „Romani“ deo je novog pesničkog rukopisa pod radnim naslovom Deca glumci.