Andrej Sen-Senjkov

Belo četvorosobno biće

 

Kompas: namagnetisani geto

svaka
malena linija– jevrejka
svetli
među prugama
lagano silazeći sa uma
logorske odeće

 

Ich strebe – izgovaranje situacije

                         Andreju Remizovu

 

*
ako pretpostavimo da
dve nemačke reči ich strebe
šarom usana potpuno odgovaraju
šarama njima taknutog vazduha
ispostaviće se da će pri svetlosti
taj efekat biti umanjen

*
čehov je koristio ich strebe
kao što rasejani naučnici koriste
plavu izolir traku
da bi omotali slomljena jeftina nalivpera
(ovde je moglo biti nešto drugo) prosto
te reči neznatno jače prilepe
život ka smrti

Ružičasta besmrtnost

stariji drug pavlik
me je učio da gazim kišne gliste
zato što one nemaju lice

ponekad se činilo da ih ima
maloletnih

takvih je bilo malo i mi smo ih nismo dirali

imali su veliku sreću
meni se čini da su još uvek živi
ti ružičasti sasvim maleni ljudi

 

Moskvič – 412

za vreme rata
nabokov je izučavao leptire vrste dorothea
u njujorškom muzeju uporedne zoologije
sedeći u sobi 412

izbegavši rat
ja sam trudio da živim
u borisglebovskom internatu
u sobi 412

ne znam
šta je nabokov gledao kroz prozor
ja sam svaki dan gledao u jeftini restoran
koji su subotom
za svadbe uzimale u zakup
siromašne proleterske porodice

jedne od takvih subota
video sam pijanu nevestu
kako piški iza tog restorana

ružna bela leptirica sa žutom tačkom
dorothea


Suviše dugi muž Margarite

                                   Lenočki

 

svaki put
kad se nađem sa knjigom bulgakova
pokušavam sebi da predstavim muža margarite
tu neopravdano nesrećnu ličnost romana

i nikako ne uspevam

to je kao u detinjstvu –
da bi se što ubedljivije pretvarao bolesnim
kako bi izbegao kontrolni iz matematike
greješ toplomer nad plotnom
ali ga držiš predugo
toplomer pokazuje +42
prevara je otkrivena
i ti moraš u školu


Argentina – zemlja izgubljena u istočnoj Evropi

Pesma je nastala kad sam jednog dana
primio tužno pismo od poznanice
čija adresa je mycortozir@mail.ru

a noću mi se opet prisnio
dečak
sa kojim sam u porodilištu
ležao krevet do kreveta
onaj isti
koji mi je zauvek ukrao iz usta
srebrnu kašiku


СТАРОСТ. СПОЈЛЕР

svakim danom u telu je
sve više bolesti
kao da sa treskom
padaju na dno
dečije drvene kockice
sa naslikanim životinjama
sa nojevog kovčega

sinoć je pala teška kocka sa jednorogom

nešto snažno što podseća na život
vrti me
oko njegovog roga
kao oko prsta


Stop – za reč „istorija“

galebovi kad se otimaju oko jela glasno laju
glasno mauču
glasno riču
glasno ćute

ti što ćute – glasniji su i strašniji od svih ostalih

zato su oni sada na krovu priljubljeni jedno uz drugo

gotovo kao mi

belo četvorosobno biće
četvoroćelijsko
kao oglodano srce ljudskog glasa

kad istovremeno pada kiša i sija sunce
vele da to đavo tuče svoju ženu

niko se ne meša
niko ne proba da ga zaustavi
prosto čekaju kada će se okončati
to što je kao bolno i kao ne naročito
kao ugriz obraza iznutra

u većnici grada vale gredice zamenjuju kosti pleziozaurusa
sve što je on zagrizao, progutao pojeo svario
zaživeće na plafonu
kao na psetu

poslednjeg dana
već plivajući na talasima uspavanke
debeljuškasta masna hrvatska
postepeno se smanjuje
kao palac na nozi svetinje
od poljubaca hodočasnika

a usne otkidaju za sećanje pomalo same sebe


Literarno veče sa 11. na 12- februar

*
gogolj se oseća prevarenim

bilo mu je obećano
da će sve proći u miru

međutim
pre nego što će nestati
samoglasnici se pretvaraju u suglasnike
i obrnuto

dobijeni tekst
gogolju je nepoznat

i ne može da se oslobodi
predosećanja
da će izgoreti
ne samo drugi
nego i treći
tom
mrtvih duša

*
ujutru
on počinje da leči opekotine

crvene
skoro sovjetske

ne uspeva


Zar se ne sećate ko na terenu za snimanje
odgovara za suze filmske glumice?

u filmu pirjeva „ispit vernosti“
čudovišan je kraj –
junakinji ladinjinoj
iz desnog oka teku istovremeno
četiri suze

moja se žena smejala posle filma
sećajući se toga
njoj se da oprostiti – dobar lekar-oftalmolog
osamsto soma mesečno
a meni bi žao glumice
koja nije mogla da zaplače sama od  sebe
pa su joj očima uradili tako
da posle nije mogla da shvati
da li je to već život ili je još film


Romanovi, traka se obrće na drugu stranu

*
neki od njih su
nosili oštre predmete
bušeći nasumce
evropske pokušaje
lepog neruskog vremena

*
neki su od njih
nalazili ponešto svoje
unutar sive tečne bombe
koja nije eksplodirala
usled sporih terorističkih radnji

*
neki od njih
nisu branili da se puca
u lenjingradskog puškina
kapljicom pene
šampanjskog revolvera


Londonski album levostranog kretanja
Akustika

*
hteo bih pročitati u dobrom prevodu
stihove kakvog evropskog pesnika
u kojima opisuje svoj boravak u londonu

i da tamo obavezno budu strofe
o tome kako su
fantomski bolovi začuđenog pešaka –
samo način hodanja
sleganjem ramena“

*
Sinoć
U klubu 35 mm
Grupa hod je pevala o
belom autobusu
dvospratnog ženskog uloška
koji je upijao putnike
brzinom ulice


Afrika kao divan obrok

doručak

ako ovde pada kiša
onda pada dugo

to nagoveštava
prozračno prelivanje krvi

ručak

većina ovdašnjih (savršeno neovdašnjih)
čudnovatih insekata
kao da su uslikani
u vreme
lepo prekinutog polnog akta

večera

*
belom je bogu dosadno u africi
i kad mu navraćaju
on se
krije iza vrata

pretvarajući se da je dete
i menjajući glas
govori
„ne mogu da otvorim
Roditelji mi nisu kod kuće“


Bremenitost je opaka stvar, svakog dana se
uveravam kako nečije mame slušaju R. E. M.

Ružičasti kukac
zatvoren u kutiji šibice
sanja
kako mu postepeno nestaju nepotrebna krila.
uplašen,
on pokušava da izgrebe
svoj sićušni mrak.
budi se.
i pomalo leti.

dvadesete nedelje bremenitosti
u ljudskom plodu
se fiksira
faza brzih kretanja očiju.
znači on počinje da vidi snove.
i pomalo leti.

 

***

tvoja se ruka kreće po mom telu
nežno i bez reda
kao čovek
koji u sobi traži mesto
gde su signali mobilnog jači

zaustavljaš se

ja počinjem da ćutim
u ružičastu trubu podjastučnog palca

 

***

malo niže od ključaonice
tebe nešto
podseća na sobu majke sa decom na pokislom aerodromu
sa koga se
zbog nevremena
zadržavaju moji poleti u tebe


Iz ciklusa “M -  M – MUZIKA”

***
violončelo posle koncerta
miriše
kao šoljica za čaj
iz koje pije
moja draga

***

ono važno
najvažnije
to važno
izloženo parčićima mastila
leži unutar notnog albuma
kao jezero čad
unutar
afrike

***

dirigentska palica
leteći gore zamire
i plamti
nad orkestrom
poput
zvezde nad
vitlejemom


Iz ciklusa „JA“

***

moji stihovi
su kiša
tek okrenuta
oko svoje
ose

***
zimska muva
što leti
u mojoj sobi
nad
šoljicom čaja
malena je
kao
luksemburg

***
prašnjavi put
ruskog sela
to je
pružena ka horizontu
senka
odrezanog uha
van goga

***
vodka
to je miris
cvetova
nacrtanih tankom suzom
na jutarnjem staklu
oka


MINIJATURE

***
pahuljice -
mlečni zubi kiše

***
znak uzvika – trag
koji je ostavila od sreće skočivši tačka

***

pomračenje sunca
sladoled od crnog hleba

 

preveo sa ruskog Svetislav Travica

 

Andrej Sen-Senjkov, ruski pesnik i prevodilac, rođen 1968. godine u Tadžikistanu. Završio medicinski institut u Jaroslavu, lekar pedijatar. Autor je 11 knjiga (stihovi, lirska proza, vizuelna proza, dečije bajke), prevođen na 16 jezika. Kod nas je prevedena njegova knjiga pesama Nelegalna smrt u pozorištu Liliputanaca (Štrikla, Beograd, 2011, prevela Mirjana Petrović.)

Svetislav Travica (1939, Bačko Petrovo Selo, Srbija). Objavio je četiri knjige poezije. Preveo i priredio antologiju ruske andergraund poezije: Mrtve će u crne usne bela noć poljubiti (2006), Voronješke sveske Osipa Mandeljštama (2009) i knjigu poezije Borisa Rižija Od Rusije se rastaje zauvek (2011). Urednik je časopisa za književnost i umetnost Tisa.