Ogledalo koje govori istinu
Beleške sa putovanja
Godinama sam se držao podalje od svog mesta.
Posvetio sam se putovanju, razmeni utisaka sa sagovornicima,
Posvetio sam se spavanju,
Ali scene doživljene u prošlosti iskrsavale su mi u sećanju.
Tokom plesa mislio sam o apsurdnim stvarima:
Mislio sam o zelju koje sam video prethodnog dana
Prolazeći ispred kuhinje,
Mislio sam na bezbroj fantastičnih stvari vezanih za moju porodicu;
Za to vreme brod je već bio ušao u reku,
Prokrčio sebi put kroz jato meduza.
Te fotografske scene uticale su na moj duh,
Terale su me da se zatvorim u svoju kabinu;
Jeo sam na silu, borio se sam sa sobom,
Predstavljao sam neprekidnu opasnost na brodu
Jer sam u svakom trenutku mogao da izletim sa nekom besmislicom.
Pejzaž
Gledajte onu ljudsku nogu koja visi sa meseca
Kao drvo koje raste naniže
Tu zastrašujuću nogu koja pluta u praznini
Jedva osvetljenu mesečevim
Zrakom i daškom zaborava!
Tunel
Jedan deo svoje mladosti proveo sam u kući nekih mojih tetaka
Usled smrti jednog gospodina sa kojim su bile intimno povezane
A čiji ih je duh bezdušno proganjao
Čineći im život nemogućim.
Ja sam ostajao gluv na njihove telegrame
Na njihova pisma napisana jezikom iz nekog drugog vremena
Puna mitoloških aluzija
I meni nepoznatih ličnih imena
Od kojih su mnoga pripadala mudracima iz starine
U manjoj meri srednjovekovnim filozofima
Običnim susedima iz kraja u kome su stanovale.
Iznenada napustiti fakultet
Raskinuti sa čarima lagodnog života
Sve prekinuti
Kako bi se zadovoljili kaprici tri histerične starice
Pune svakojakih ličnih problema
Predstavljalo je, za osobu mog karaktera,
Ne baš laskavu budućnost
Ideju van pameti.
Međutim, četiri godine sam živeo u Tunelu
U zajednici sa tim zastrašujućim damama;
Četiri godine konstantnog mučeništva
Od jutra do večeri.
Radosni časovi koje sam proveo pod drvećem
Pretvarajući se u nedelju dosade
U mesece teskobe koju sam pokušavao što više da prikrijem
Kako ne bih pobudio interesovanje za moju malenkost,
Pretvorili su se u godine propasti i bede
U vekove zatočeništva koje je moja duša proživela
U unutrašnjosti vinske flaše.
Moja spiritualistička koncepcija sveta
Pred događajima me je ostavljala u stanju potpune inferiornosti:
Sve sam gledao kroz nekakvu prizmu
Na čijem dnu su se slike mojih tetaka preplitale kao živahne niti
Stvarajući neku vrstu neprobojne mreže
Koja je povređivala moje oči, čineći ih sve beskorisnijim.
Mladić ograničenih sredstava ne shvata stvari.
On živi pod staklenim zvonom zvanim Umetnost
Zvanim Luksuz, zvanima Nauka
Pokušavajući da ostvari kontakt sa svetom veza
Koje postoje samo za njega i malu grupu prijatelja.
Pod uticajem neke vrste vodene pare
Koja se provlačila kroz pod sobe
Natapajući atmosferu dok sve ne bi učinila nevidljivim
Provodio sam noći za svojim radnim stolom
Predan vežbanju automatskog pisanja.
Ali zašto se udubljivati u ove neprijatne teme:
Ove gospođe su se bedno sprdale sa mnom
Uspele su da me godinama zadrže u svojoj mreži
Svojim lažnim obećanjima, svojim čudnim fantazijama
Svojim vešto odglumljenim bolovima
Taktički me obavezujući da radim za njih
Da obavljam poljoprivredne radove
Da se bavim trgovinom stoke
Sve dok jedne noći nisam video, vireći kroz ključaonicu
Moju nepokretnu tetku
Kako savršeno korača na vrhovima prstiju!
Vratio sam se u stvarnost osećajući se grozno.
Test
Šta je antipesnik:
prodavac urni i sanduka?
sveštenik koji ni u šta ne veruje?
general koji sam u sebe sumnja?
skitnica koji se svemu smeje,
čak i starosti i smrti?
zlovoljni sagovornik?
igrač na ivici provalije?
narcis koji voli čitav svet?
okoreli šaljivdžija
namerno tužan?
pesnik koji spava na stolici?
alhemičar modernog vremena?
džepni revolucionar?
sitni buržuj?
šarlatan?
bog?
nevin?
stanovnik Santjago de Čilea?
Podvucite rečenicu za koju mislite da je tačna.
Šta je antipoezija:
bura u šolji čaja?
mrlja snega na steni?
stjuart pun ljudskog izmeta
kako misli otac Salvatjera?
ogledalo koje govori istinu?
šamar Predsedniku Pesničkog Udruženja?
(Bog ga primio u svoje sveto kraljevstvo)
upozorenje mladim pesnicima?
tečni sanduk?
centrifugalni sanduk?
sanduk na parafinski gas?
kapela bez mrtvaca?
Krstom obeležite
definiciju koju smatrate tačnom.
Poezija je sa mnom završila
Ne kažem da bilo šta okončate
Ne gajim lažne nade u vezi sa tim
Ja sam hteo da nastavim da pišem pesme
Ali ponestalo je inspiracije.
Poezija se lepo ponela
Ja sam se poneo strašno loše.
Šta dobijam kada bih rekao
Ja sam se lepo poneo
Poezija se loše ponela
Kada znate da sam ja krivac
Prihvatam da ispadnem budala!
Poezija se lepo ponela
Ja sam se poneo strašno loše.
Poezija je sa mnom završila.
Izmišljen čovek
Izmišljeni čovek
živi u izmišljenoj kući
okruženoj izmišljenim drvećem
na obali izmišljene reke
Sa izmišljenih zidova
vise stare izmišljene slike
nepopravljive izmišljene pukotine
koje predstavljaju izmišljene događaje
koji su se dogodili u izmišljenim svetovima
na izmišljenim mestima, u izmišljenim vremenima
Svakog izmišljenog popodneva
penje se izmišljenim stepeništem
i izlazi na izmišljeni balkon
da posmatra izmišljeni pejzaž
koji se sastoji iz izmišljene doline
okružene izmišljenim brdima
Izmišljene senke
dolaze izmišljenim putem
pevušeći izmišljene pesme
izmišljenom umirućem suncu
I u noćima izmišljenog meseca
sanja izmišljenu ženu
koja mu je pružila svoju izmišljenu ljubav
ponovo oseća taj isti bol
to isto izmišljeno zadovoljstvo zadovoljstvo
i ponovo kuca
srce izmišljenog čoveka.
Madrigal
Postaću milioner jedne noći
Zahvaljujući jednom triku pomoću kog ću zadržati slike
U konkavnom ogledalu. Ili konveksnom
Čini mi se da će uspeh biti potpun
Kada uspem da smislim sanduk sa duplim dnom
Koje bi omogućilo pokojniku da proviri u drugi svet.
Već sam se dovoljno patio
Sa ovom apsurdnom konjskom trkom
Gde jahači bivaju zbačeni sa svojih kljusina
I padaju među posmatrače
Pošteno je, onda, da pokušam da napravim nešto
Što će mi omogućiti da živim lagodno
Ili bar da umrem
Siguran sam da mi noge drhte,
Sanjam da mi ispadaju zubi
I da kasnim na neku sahranu.
sa španskog prevela Tijana Ristić
Nikanor Para (Nicanor Parra, 1914) je čileanski pesnik i matematičar. Pripadnik hispanoameričke postavangarde, poeziju piše pod uticajem Volta Vitmana, Ezre Paunda, Alena Ginzberga. Protivnik je „salonske poezije“, a svojim kolokvijalnim stilom, slobodnim stihom i estetikom pop-arta preispituje i demistifikuje tradicionalne civilizacijske vrednosti: kulturu, religiju, politiku, poeziju u tradicionalnom ključu. Njegovo je mišljenje da poezija postoji nezavisno od čoveka, u stvarima koje ga okružuju, i da nije njegova svesna tvorevina.
Jedna od njegovih prvih zbirki, Poemas y antipoemas (Pesme i antipesme) iz 1954, smatra se ne samo najznačajnijom u njegovom opusu, već i jednom od najuticajnijih pesničkih zbirki hispanoeameričke poezije XX veka, dok se on, uz Pabla Nerudu, smatra najznačajnijim modernim čileanskim pesnikom. Prevođen je na engleski, francuski, ruski, nemački, a prevodi pojedinih pesama na srpski objavljeni su u antologijama hispanoameričke poezije.
