rikardo

u međuvremenu,
ispričaću vam nešto divno
o albatrosima

 

 

POLOŽAJNIK

Tako je Niče jeo lubenice
Iako ih
Istina
Nije voleo
Mrzeo ih je
Natčovečanskom snagom u laktovima
Kidao ih na polovine
Četvrtine
Sitnim tvrdim zubima mrvio
"uvek previše ovih
usranih koštica"
Do besa lepljiv nektar mu se
Slivao niz bradu na
Male dlakave grudi na
Duge bele vunene gaće što
Bodu i vrište
Da
Tako je Niče jeo lubenice
I to svakog jutra
Čim bi se probudio
A pre nego bi stavio svoje
Duge kosmate brkove
Od jakove dlake.

 

AH, GOSPODINE SAŠA,
VI I VAŠA POTKOVICA SA SIROM I KROFNA SA DŽEMOM,
NIKAD SA EUROKREMOM

Dan je lepši od slanine za doručak
Zato,
Ustaj sa stola
Dosta smo spavali
Ponesi
Svoju glad
Svoje naočare za glavu
I proveri
Da li si dovoljno dobar da budeš dobra vila
Da li si dovoljno crven da budeš paradajz na grani
Da li dovoljno dete da budeš čovek (uraaaa!)
Proveri
Da li si učinio sve što je potrebno
I navuci te različite rukavice
Budeš li opet tražio
Da se rukuješ sa ljudima

 

HAIKU

Sebastijan ne voli plač
Ipak,
Korbač koji dodiruje jezikom
I dalje nema ukusa

Tako ti je to u Beču

Žene liče na svoje gospodare
I fantastično biće na četiri točka
Koje ja zovem automobil
Dolazi i odlazi svakoga jutra

Sreda je četvrtak
Svakoga dana
Ljubav je mržnja
I alpska salama
Prošarana planinskim vrhovima
Drhti u grudima

Tad glad nas zove u društvo
Prijatelji smo
Moja ruka se trese u tvojoj ruci

Dok ispijam njegovu kafu sa slatkim kolačima
On predaje svoje telo kosmonautima
Znaš,
Njegov prijatelj je već odavno mrtav
Kao što ćeš i ti biti mrtav

Tako ti je to u Beču

 

HAIKU

Kada umesto paprike il
Paradajza
Gajiš mržnju
Golub
Na terasi
Uporno
Gricka parče farbanog lima
U obliku nokta

Gledaj!
Pojeo sam ih
Sve sam ih pojeo
(Nokte?)

Buni tebe tuga
I paprika u njoj
Mene ovde (pokazuje na grudi) nešto probada
Da nije šargarepa ili
ne_daj_bože krastavac

Negde oko podneva
Već
Ležali smo
Raširenih ruku kao đumbir i
Zgrčeni kao zrno pasulja
Predajući se tvojoj
Jedinoj mašti

 

HAIKU

Voja se povukao u sebe
Među vukove
Sad nagnut nad sobom
Zavija
On nervozan
Dugo i nevešto
On nevešt i nakostrešen
Sad zavija
Duge šiljate cigarete
I sad nevešt i nervozan
Pa onako nagnut nad sobom
I nakostrešen on
Plaši svoju decu
i unuke.

 

HAIKU

Nije tuga za čoveka
On
Dugim tankim sečivom
Vešto i nežno
Skoro roditeljski
iseca mekane kocke
Barene slanine
Pa ih daje svojoj deci koja
Otvorenih usta
Mljackaju
Smeju se
U oči se gledaju

 

HAIKU
za BSO

Ovo je prst
I ja sam njegov svedok

Aleksandrija je mesto bez sunca
Bez užasa
Sa rukom u džepu
Tu
Čudesni starac
Ljudima
Vodu u očima nosi

Tu
Vetar besno
Tera svoje konje
Čuvaj se vetra

Dolazi zima
Čuvaj se zime

Dolazi Voja

Aleksandrija je čudesno mesto pod snegom
Bez sunca
Gde Voja mi
Umesto pozdrava
Pruža dlan
Kao kašiku sirupa
Ili činiju tople goveđe supe

On
Visok i nejasan
Ja pred njim patuljast
I iskošenog pogleda
Zagledan u oči koje sjaje

(On još uvek veruje u magiju
Ja još uvek ne verujem)

Zima je
Reče mi Voja pogledom
Pod kojim su se nekada rušili hramovi
I dizale lomače

Aleksandrija je čudesno mesto
Gde umesto pozdrava
Kao kurblu
Okrećeš krutu alkoholičarevu ruku
Zagledan u oči
Koje uvek nešto hoće

 

HAIKU

U Lazarevcu
Sve miriše na nesreću
Deca odlaze na pogubljenje
Kao u školu
Radoznalo i sa kiflom u ruci

Tu
Baba kuva ručak
Meso proba prvo nožem
Deda prilazi detetu
Uvek s leđa

Pred kućom
U Lazarevcu
Dečak baca loptu
Daleko od sebe
Pa trči za njom
Kao kada roditelj baci dete
Na drugi kraj sobe
Pa trči za njim
Da proveri da li je živo

Tu pijani sin spušta
Ukrućenu ruku majke
Na rame uplakanog oca

Tu otac
Nabija glavu u wc šolju
I pušta vodu
U nameri da nas sve pobije
Pre ručka

U Lazarevcu
Umesto psa
Na neprekinutom lancu
Jedna svinja grize
Prašnjavi zrak sunca

 

HAIKU

Ono zaboravljeno
Pa pronađeno
Ponovo zaklapa oči
Hajde, budi se,
Vreme je za umiranje!
Ni onog pudinga više nema
I kiša je

U međuvremenu,
Ispričaću vam nešto divno o albatrosima

Njena nadgrobna ploča je tako lepa i odzvanja
Kada je udaraš kašikom

Ja menjao glagol biti
Sa cigaretom među zubima
Čučao
Skoro klečao nad njom
Govorio najdivnije reči
Prost zbir slova
Naučen napamet
Beskrvan

Dok ona vadi čitave šake iz usta
Lice joj je belo i nedohvatno
Kao da je upravo izmišljena

Drhte mi ruke
Kada ih neko dodiruje

Voleo bih da ima više vremena
Za ubijanje ptica

 

HAIKU

Prilazi nam Voja
Nesebično visok
Gde
Kao krstaču
Na grudima
Nosi svoju crnu kesu
Punu smeća
Da je baci
Svakog jutra

 

HAIKU

Prići ćeš mesaru
S ove strane tezge
On
Zagledaće se u tvoju mesnatu ruku
U suvu tvoju koščatu glavu
U butine tvoje i kolena tvoja
Priljubljena uz staklo hladnjaka
U mišićavo tvoje srce
I kako sve snažnije lupa
U mladim tvojim 
Zdravim grudima

 

HAIKU

Postoje ljudi  koji ustaju u pet sati da bi živeli
Njihova koža je mirišljava i hrskava
Mirnim korakom
Sa rukama u džepovima
Odlaze do rafova
Gde čekaju ruku koja će da ih opipa
Pomiriše i stavi u kesu
Pa u korpu
Ili jednostavno ukrade i
Odnese gladnoj braći i
Dokonim roditeljima

 

HAIKU

Staroga Ljuboja
Kada su zvali po imenu
On se odazivao
Kada su prestali da ga zovu
On je promenio ime
I pustio brkove

 

HAIKU

Za ludilo su dovoljne i prve kapi kiše
kapkapkapokapakapakapokapokap
Šire mi se pluća
Kao osmeh pijanog mornara
Pred olujom
Dođi sad,
razgovarajmo
U međuvremenu
Ispričaću vam nešto divno o albatrosima

Ljubav
Sirotinjska zabava
Blizina nas šalje daleko
Voleo bih da se sećam vremena
Kada su ljudi živeli mržnju
A nisu o njoj pričali

Ptice su poludele od neizvesnosti
Vetar grize i čupa listove
Nepročitanih knjiga
Ljudi nose kese na glavama
Kiša je i
Svi beže a
Samo ti stojiš jer
Ono što je kamen
Gleda te sopstvenim očima

 

HAIKU

Živeli smo na severu
Godinama
Ruke preklopljene
Na krilu
Zaboravljene
Čelo namršteno
Uporno
Zagledno u neku blizinu
Za koju se ne zna
I kojoj je trzaj jedan dovoljan
Da nestane
Tako
Godinama
Živeli smo mirno
Na severu

 

 

Rikardo je pseudonim jednog od dvojice autora bloga Orikardu. Orikardu.

 

od istog autora

Ništa nije kao što izgledam
Agon 25

pročitajte i

Rikardo: Jedva čekam da prođem testerom kroz njega
Agon 25