mihal kozlovski

ćaskanje


prevela sa poljskog
biserka rajčić

 

TRENUTAK U KOM JE PALA ODLUKA
O OBNAVLJANJU ŽIVOTA

Gledaš me kao da si  sasvim siguran
u ono što sam ti ranije rekao.
Čuj još jednom,
vidim te ali ne sada,
opažam te ali ne izbliza.
Svet ne postoji
iza zida Verone. Da li u to verujete,
gospodine Monteki?

PRAZNICI

 

Čega se bojiš stojeći naga u kuhinji?
Na prozoru preko puta već je upaljena jelka,
mališan prilazi i jede bombonu,
zarumenjen otvara usta.
To je valjda osmeh, a možda zubobolja,
jedno i drugo,
traje samo časak.

ODSVIRAJ TO JOŠ JEDNOM, PEM

 

Bila si istinski nešto za onog dečka,
izvlačio te iz roditeljskog ormana i zatvarao u toalet.
Ne, nije to radio. Samo te posmatrao kao prototip
metroa u Sevru. Ne znam, imao je možda trinaest godina.

Tek kad je video šta je radio s tobom
onaj Tomi Li, izgubio je prema tebi svako poštovanje.

Rekao je: nisam dovoljno brinuo o prvoj devojci.

A DANAS

 

Nas dvanaestorica ušli smo u jedna kola.
Preživela su  samo dvojica. Vozač i ja.
Onom prvom to valjda smeta.
Odvratno se smeje Vama i drvetu.

Sva ta zagrobnost mora me usisati.
Hrist nije zaboravio čak ni Judu.

Tada su zaista bila dobra vremena
da se ode, a sada?

BORAVIM U GRADU KARANTINU

 

Ličiš na Boing 777
koji se sprema za sletanje.
Video sam te jednom, zbog toga sada živim
na aerodromu iako znam da je to mali
grad i stoga ne računam na tvoje
približavanje

ZONA ZA PIJANCE

 

Vroclav. Južni park u Kšikama.
Mislim: produžiću sebi život za tih nekoliko trenutaka
i izvukoh Radler.
Prilazi policija, vadim ličnu kartu.
Slučajno sam smenio lošeg predsednika
zbog toga sada plaćam duplo porez.

Vraćam se kući i uključujem „isključeno“
na svom mobilnom. Takva su pravila,
da ne probudim ćerke. Onda večeram.
Na kraju krajeva otac sam.

VACLAVSKE NAMJESTI

 

Juli u oktobru. Vaclavske namjesti.
Dosta crnog vina, brusketa i sireva.
Česi ne vole kada to poručujem.
Vraćam se ulicom X u hotel Y.
Ogledam se u izlogu bara, koji je pun.
Ima Boga.

HAJDI

 

Jutarnji aerodrom je prazan.
Barbi otvara kiosk.
Ja sam njen prvi kupac,
roletna se spušta, vodimo ljubav.

Barbi otvara kiosk.
Kupujem nešto za let.
Vraćajući kusur
otkriva grudi. Pomislih: „Hajdi u Poljskoj“.

Vidiš li koliko si se naputovao.

PA LEPO

 

Šta osećam ja, neznatno nasmešen dečak,
stavljan u mrtvački sanduk?
Na poslu oko groblja podsecao je cveće gospođicama 
I spoznao više od jednog života.
Tako si blizu kuće a nikog nemaš.

Nekad se sve to bacalo u more,
a sada ne znam gde to da odložim.

Ovde – reče – i vrati se
po ostatak.

PRAVI ŽIVOT JE VALJDA NEGDE DRUGDE

 

Nemoguće je da je ovo najbolje što me je snašlo,
tost s majonezom i sa kapi kečapa.

Pa dobro, bilo je i voženja kartona liftom,
koji su zasrali golubovi...

Cinkarim sebe, znaš li kako to boli?

Misliš li da u ovo vreme već poleću avioni,
veoma želim negde da stignem.

 

 

Napomene

Kšiki: gradska četvrt Vroclava u kojoj je Kozlovski rođen i živi.
Radler: poljsko pivo s limunom.
Vaclavske namjesti: praški trg.

 

Mihal Kozlovski (Michał Kozłowski), poljski pesnik i pisac tekstova za rok muziku, posebno za bend Kšiki, rođen je 1983. godine u Vroclavu. Završio je polonistiku na Vroclavskom univerzitetu, a postdiplomske studije na Jagelonskom u Krakovu. Autor je samo jedne zbirke pesama, Ćaskanje.

.