maša seničić

uglomeri i smrt

 

 

BUDUĆNOST

isto će,
u čast istog,
nadživeti isto,
da bi rodilo
dva ista

 

SERPENTINA

 

zamišljam da sam cesta koja prolazi kroz naselja,
vijugam neprestano i zimi se smrzavam,
a po tankoj kori leda nižu se prevoznici
balvana otetih iz okolnih šuma,
bezuspešno koče po mojim ivicama,
zatim sleću niz litice na koje sam upozorila,
premda se ne survavaju u smrt,
već u neizbežnost;

stopala su mi sitna i ledena,
majka tvrdi da je to zbog protoka krvi,
a ja znam da ona imaju svoju volju
koja zahteva i zasebnu cirkulaciju;
na njihovim vrhovima
hvata se tanka kora leda:
zbog njega se sporije krećem
ka liticama niz koje se,
po tužnoj logici izgradnje puteva,
neću nikada sama strovaliti

 

TRADICIJA


zaboraviti svoje roditelje
koji su zaboravili njihove roditelje
da bi se podsetilo na nemar
roditelja njihovih roditelja
koji su sopstvene roditelje
i tako dalje;

naposletku, napraviti decu
koja će napraviti večeru
nakon čega će nas se,
lepo vaspitana,
elegantno otarasiti:
niko ni na koga ne liči, razume se,
a poslušnost je odlika lenjih
i nemaštovitih;

pohvaljujem glavno jelo
i pitam te da li se sećaš
kako smo se igrale porodice;
nazdravljaš u to ime
i vadiš revolver, vičeš:
neizmerno mi je drago 
što smo potekle iz iste materice

 

MELANHOMAŠINA

inženjeri zbunjeno cvile,
a međuratni avangardisti plaču
što me nisu sami sklepali:
moji udovi su ulazna vrata,
a kičma niz stanica metroa
za čiju izgradnju postoji
detaljan dugogodišnji plan;

ljudi me na ulici ne pitaju kako sam,
ulaze i hodaju po mojim plućima,
a onda, spori i nezainteresovani,
čame u tim istim međuprostorima
kroz koje niko još dugo
neće proći da ih odvuče

NEDOUMICA

kupila sam «Ljubavnika»
na Kalenić pijaci
i mirisao je na truli nar;
zar tako i ne treba
da miriše ljubavnik?

SPOTICANJE

faktor 50 zaštitiće
vaše neoprezne glave
i vašu razmaženu decu,
a gradske će uprave po parkovima
dizati spomenike svima redom:
u svakom gradu na Balkanu
smrdi ugostiteljski objekat
pod imenom «Evropa»!
čovek sa jednom nogom
u svečanu salu dovukao je
za sobom visoravan,
njemu podignite spomenik,
taman toliki da se o njega
spotiču prolaznici:
sva kulturna obeležja trebalo bi ionako
svesti na nekoko kubnih centimetara
od kojih nijedan faktor neće sačuvati
vaša bezobzirna stopala
i vaše umišljene potomke

PREDOSTROŽNOST

stajaćemo u redovima
da odamo počast meteorolozima,
a svetom će u tišini
zavladati oni koji nose
kišobrane za svaki slučaj


UNAPRED


vaspitana deca
koja kreću u školu
nose sa sobom
udžbenike i užine;

na prvom spratu Doma zdravlja
džungla se račva na
dvadesetak popucalih saksija:
penzioner u bledožutoj majici
u čijem uglu piše Beach club
odlučno se uputio tamo,
na drugom spratu nalaze se teniski tereni
zbog čega je poneo svoj najbolji kačket
i tražio da ga ubuduće ne čekamo za ručak;

oprezna deca
koja kreću u školu
nose sa sobom
uglomere i smrt

ŠMIRGLA

pustoš iz koje potičeš
neretko me je doticala
kada spustiš tople šake
na moja krhka kolena;

umesto tebe,
pod rukom osećam pesak,
pod rukom osećam kilometar
šljunka koji divlja!
umesto tebe,
dodir hrapave površine
čini me pogodnim materijalom
za fino, završno oblikovanje;

naslediću escajg i posteljinu,
poneću ih sa sobom u tvoju peščaru
gde nam ništa od toga neće trebati:
vreme je sigurno filadendron
koji grandiozno raste,
nasred te peščare,
uprkos nedostatku
bilo kakvog tla

 

 

Maša Seničić (Beograd, 1990) diplomirala je na katedri za filmsku, pozorišnu i TV dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je zatim završila master studije teorije dramskih umetnosti. Objavila je knjigu pesama Okean (Gradska biblioteka Čačak, 2015) za koju je dobila nagradu Mladi Dis.