blaž iršič


kratke pesme

za one

koji ne vole duge

preveli sa slovenačkog
bojan savić ostojić i autor

 

 

PESMA KOJU BI MOGAO DA NAPIŠE
SVAKI MUŠKARAC KOJI USTAJE U PET

 

Ustani, obrij se, radi!
Već je ustati teško...
Radoholičari su zajebali ovaj svet,
mogu ga spasiti samo lenštine,
premda sve to nije mnogo verovatno.
Opisao bih vam osećaje
ali ih nemam.
Olatundži je udario po bubnjevima
i očistio svet od prizemnosti,
Rajnhold Mesner je kročio na vrh Mont Everesta i ustanovio
da će morati nekako i da siđe,
a ja sam ustao u pet
da bih radio, radio, radio.
Mada bi radije gledao, gledao, gledao
izlazak sunca.
Pomislio sam...
Voleo bih da sam Vinsent Van Gog
a da zadržim uvo,
voleo bih da sam Markiz de Sad
a da zadržim ugled,
voleo bih da sam Mihail Gorbačov
a da ne izgledam kao neko
kome se kreja posrala na ćelu.
Iste noći sam briljirao u izgovorima.
„Gde si dosad? Večera se ohladila!“ rekla si s hladnoćom u srcu.
„Kiselio sam s Radovanom Karadžićem veliku ćasu repe.“
„Dobro. Ali dogovorili smo se da budeš kući do osam.“
„Pravila postoje da bi se kršila,
osećanja da bi se skrivala,
a sati da bi sportisti imali sponzore.“
Obrijala si se...
Namirisala...
I zaspala ispred televizora.
Pojeo sam hladnu večeru i plaknuo je hladnom vodom.
Radovan mi je sutradan pričao
da je i on jeo hladnu večeru.
Bolna je bila smrt Evrope, Srečko,
ali ti bar nisi morao da živiš u mrtvoj Evropi
ni da ustaješ u pet.

 

PREDANOST I POŠTENJE

„Ko nadzire ove radnike, Arture?“
„Niko. To su Slovenci.“


MAŠINE I VREME

Toliko mašina i samo jedna ženska.
Ružna,
ipak dani prolaze.

 

ISUS I RASIZAM

„Gde si Isuse, ti belo đubre?“



ISUS, RASIZAM I SUDBINA

„Čuj, Isuse…“
„U poslednje vreme sam nešto razmišljao…“
„Dobro si i prošao za jednog Jevrejina. Šta ti kažeš?“

 

SLOVENIJA

Jedan rat,
jedna pobeda.



SLOVENIJA II

Dva miliona ljudi i jedan slon.

 


SLOVENIJA III

Posle poraza se vratimo još jači
i opet izgubimo.


NEVINOST

Imao sam samo jednu curu.
Ćićolinu.



KERUŠA LAJKA

Bog zna je li ta keruša ikad videla svemir…

 


RAD, SUNCE, SUNCE, RAD

Rad,
rad,
rad,
sunčev zalazak.

 

UZVICI KOJI VODE U RAZOČARANJE

Olimpija, Olimpija...


TROJICA

Sretao sam ih iza poljskog wc-a.
Isusa,
čoveka koji se predstavljao kao Isus
i jednog
koji je verovao u obojicu.



SLOVENCI I OTKAZ I SLOVENCI

„Šefe! Aleksander jutros nije došao na posao!“
„Aha… Verovatno se obesio…“



PROŠLOST, SADAŠNJOST I NEŠTO IZMEĐU

Skinuo sam se do gole kože
i primetio da imam jaja.



NACIZAM I LJUBAV

„Adolfe! Daj mi pusu!“



LJUDI

„Oče! U dvorištu je gomila ljudi. Vidno su uzrujani.“
„Da, Džordže. To su Indijanci. Otići će već.“

 


KOMŠIJA I ŽIRAFA

Nabavio sam žirafu.
Sad imam jednu žirafu više nego komšija. 



LIŠĆE U VRTU

Ljubav…
Poblesaviš,
ližeš pičku,
umoriš se,
odblesaviš,
raspadneš,
zakolješ prasence,
nedostaje ti,
pograbiš lišće u vrtu,
zaboraviš
i opet si na početku.
Dobri stari kandidat za predsednika opštine Vrhnika.



PTICA

Video sam pticu bez desne noge.
I ptice imaju svoje probleme.
Ako me neko bude pitao: „Jesi li nekad video pticu bez desne noge?“
Reći ću: „Jesam“.


RUČAK

„Skuvaj nešto! Imamo goste.“
„Ko dolazi?“
„Gandi i Tito.“


LIEBE

Ljubav,
Eva i Adam.
Ljubav,
Eva i Adolf.


GENI

Nadam se da neće piti na mene
i da će pušiti kurac na tebe.


HOROSKOP

Neki ljudi veruju u horoskop.



RAZGOVORI SA STARIM POZNANIKOM

I?
Ma…


RAMPE

Bojim se onih prokletih rampi na parkiralištima.
Štrče kao crv iz crvene jabuke,
Vrebaju kao ruka bostonskog davitelja kroz vrata raja



U OVOJ KUĆI

„U ovoj kući se rodio Leonardo da Vinči!“
„Boli me kurac ko se rodio u ovoj kući.“


JEDNA ZA JOZEFA

Mnogo sam pijan, mnogo te volim,
nekada sam ti govorio.
Ispratila si me kutkom besnih očiju.
Dobro nikada ne prevlada,
pomislio sam,
potražio prodavnicu suvenira
i kupio poprsje Jozefa Fricla.


PIŠANJE U KREVET

Pišanje u krevet
nije nešto čime bi čovek u tridesetim godinama trebalo da se ponosi.



ŽIVOT NA IVICI

Gde je ta kurčeva ivica o kojoj svi govore?

 

OSTANI

Ljudi se nikada ne zasite straha.


POKAHONTAS I JA

Pomazi me.
Voleo bih da dobiješ moje buve.


ODLUČIVANJE

Dugo sam razmišljao i odlučio pogrešno.

 

ČEKANJE

 

.
.
.
.

 

 

Blaž Iršič rođen je 10.09.1983. u Novom Mestu, Tito je bio već mrtav, jebi ga. Živi u selu sa 87 stanovnika, s nekima se ne razume ponajbolje. Nekada je bio košarkaš koji je obećavao, kasnije panker koji je obećavao nešto manje, a završio je kao potpuno neperspektivan profesor biologije. U slobodno vreme obrezuje drveće i piše poeziju. Uskoro objavljuje knjigu Poezija za avtomehanike.