Milutin Petrović
Izabrane pesme
Kad dođu kiše
Kad dođu kiše
ne mogu
a da ne upadam
u tuđe domove
Da tražim
toplu postelju
Praznu
Ili punu mesa
osoljenog
Da šapućem
Katkad
krvave sluzi
teku
Niz bele čaršave
Ponašanje moga upadljivog pratioca
Prošli dani
Vrteška poslednjim
okretajima se gubi
Gledam sebe na
Fotografiji Taj dragulj
Što ponašanju mome
daje smisao I gladim ga
Ni na šta ne misli
tada duša moja Sve on
Moj upadljivi pratilac
nema vremena da menja
navike One su mi dobro
poznate Vrte se
Hoću da ga stavim u
lepa usta Od tog
naprezanja moj upadljivi
pratilac crveni Pokriva se
kockastim ćebetom
Prepušta se mirisu Isparenju
Kad sam pošao u institut da prodam telo
Mislio sam Neophodno je
Tako sam preduzeo odlučujući
korak Seo za sto
I počeo da pravim skicu
svog tela Crtao sam detalje
Oslobađajući misli
Nagnut nad stolom Pri svetlosti
noćne lampe Svodio sam račune
krišom Da onaj drugi
ne čuje Neki prijatelji
Koji su me posetili
u toku noći Nagovarali su me
da odustanem Odustajao sam
u njihovom prisustvu Ali
sam kasnije nastavljao
s radom Nisam
ništa izmišljao Čekao sam da
dođe jutro Okupaću se
Izmasirati telo pred
jednim velikim ogledalom
Ljubavnički gledajući
torzo
Časovničar
Nisam obična Ja sam nebeska
Zapamtite Mala planeta
Dolazim u vaš san Da vas opomenem
Dovodim vas u dosluh s vremenom
Posvećenim životom Borbom do
konačnog ishoda Ikar me donosi
na krilima jednakih polubogova
Bos i go
Silazim stepeništem u vaše glave
Odevam se Ukrašavam Mažem uljem
Kuckajući u vaše časovnike Što vam
vire iz rasporenih utroba Odlučili ste
da usaglašavate vreme
I da me
Poslednja pesma
Umesto vas ja
zatvaram ovu knjigu
Sklapam njene korice
U nekom drugom svetu
Tako što u istom
času bukne Svi
nestajemo Ujedinjeni
Poslednji pokušaj
bio nam je Život
na domaku
(iz zbirke Glava na panju)
Ugovor
Penjemo se na spomenik. Transformator.
U crnim kaputima.
Ognjena braća.
Snićeni.
U centralnim gradskim zabitima
pomamno telo
raste.
Obelisk.
Niče iz zemlje. Okruglo.
Lejzer.
Nas zanima isključivo
unutrašnji raspored. Sedmi pečat.
Nakot
našeg izumlja. Bez porekla. Sečimice.
Cedimo vosak na isekline.
Vadimo mape iz ranca.
Zbijeni u tesnacu
pišemo ugovor. Tehničke larve.
Bili na dasci.
Obesnici.
Na vrtnoj zabavi. U slikama.
Podigao šesti
prst.
Na osnovu člana drugog. Novog zakona.
Oštricom noža.
Imenujem te dužnikom svojim.
Vlasnikom gradskog vodovoda i kanalizacije.
Parnog kupatila.
Protagonistom smišljenih akcija. U pravnom
uverenju.
Medicinskom.
Upravnikom vidnog polja.
Triput
Na vrh stepeništa
penješ se s mukom. Budiš me.
Po nalogu.
Naelektrisan.
Raspadaš se.
U komade. I tvoji udarnici.
Pauci i žabe.
U crevima s trulom hranom. Prosipaš
sluz.
Na glatku kožu trbuha.
Ranjen.
Na raširene prste. Držim te
pod zvonom.
Povraćaš. Prljaš
novo odelo.
Hvatam te za rep. Mrvim
peti pršljen u ustima. Sekutićima.
Dižeš bojler sa zida. Kroz
plafon.
U vazduhu.
Pucaš.
U vreloj vodi.
Presamićen.
Kuckaš. Triput. U drvo.
Podsticaj
Izvadio iz pepela gvozdenu iglu.
Ugrejanu. Ušpricao tajni otrov u mozak.
Da mi otkloniš
uzrok radne nesposobnosti.
Promeniš smer kretanja.
Trčim oko kuće. Rasturam pozivnice.
Parčad etrurskih vaza.
Pod uličnom lampom.
Sanjam tvoju baštu. Kameni sto.
Laneni stolnjak.
I dve zemljane činije.
Hteo da vežem sterilizovane niti.
Pod zemljom.
Rodnom.
Kanali za navodnjavanje.
Zagađena voda.
Novinski stubac.
Nagovorio si me. I ja tebe.
Obmanuo. Da pristajem.
Na krst.
Olizao so. S tvoje kože.
Prošivene.
Čitao si knjigu
K-a M-a.
U plastičnom povezu.
Potpaljivao vatru. Šta je mene
dovelo oko kuće.
Bežim na krov.
O zločinu
u sudskim spisima tražiš podatke.
Krstače.
Kopao si. I ja tebi.
Tle pod nogama.
Zloglasni moj brijač
Preko tvog lica.
Lovac.
Odmaram se pokraj
prozora. Na četvrtom spratu.
Vosak. I plamen.
Zatekao si me u zloglasnom položaju.
Izvukao iz fioke.
Vijam s rukopisom. Oblanda.
Sklopio sam oči. Pustio
litice.
Otvorio kutiju. Izvadio gvozdeni brijač.
Mali grč
nad gornjom usnom.
Prineo sečivo
grkljanu.
Slika u senci. Odlazio.
Odmahivao glavom.
Ljubio bistu. Odveo sam te na balkon.
Bacio peškir
preko lica.
Umivenih ruku pristupio
poslu.
Gnojna rana
Šta hoću da objasnim
govorom.
Rudne naslage.
Odvojeno područje delovanja.
Da rešim naloženi
zadatak.
Iz ruke mi beži i tvoja koža. Platno.
Radim do ponoći
na pojavama u glavi.
Ranar.
Pozdravljaš me. U izmaglici.
Prilikom odlaska
u fabriku. S mojim pristankom.
U snu vladaš određenim vremenom. Montiraš
visoke peći.
Pribojavaš se.
Mogao bih u postelji
da te ugušim. Skrivaš se pod jastuke.
Računajući s krvavom dramom.
Pogledaj me dobro.
Varnica.
Sada sam u stanju da ti priču
nadušak kažem.
Skidam puder s lica.
Gnoj na površini.
Trovač.
U samici
Vreme je da uspostaviš novi
odnos
s predmetima.
Pribor za pisanje.
Hladan tuš.
Zvonio si na kapiji. Bežao
od poverenika.
U moj dom.
Nosio moje odelo. I košulju.
S mrljama od jela.
Opet se priklanjaš pogrešnim
predmetima.
Odoka.
Izmenio si predeo
pred mojim očima. Postavio drvored.
Krvna zrnca.
Odbacio sam knjigu.
Visak.
Naučio tekst napamet.
U samici.
Crv sumnje
Uzimam
krivicu. Što sam te izmislio.
Hranio
štetočinama. Na suvoj zemlji. Biljnim vašima.
Pristao si
na moju hranu. Drvlje.
Halapljivo jeo
sa đubrišta. U zoru
dobavljao
iz trgovačkog centra.
Splet creva. Nize.
Gutaš.
I kosti mrviš.
Ne pokrećeš se. Buljiš
u praznu životinjicu. Krvne sudove.
Iz koje smo oba
čupali mesni sadržaj.
Niže.
Skupljaš se
u svoj stomak. Mene čekaš. Na psihološkom planu.
Da učinim istu grešku.
(iz zbirke Promena)
Petnaestog oktobra:
izvadio sam mašinu, iz crne kutije,
stavio, na sto, od orahovine,
i naumio, da pišem, knjigu: svrab:
ujed,
nervni grozd, bolesna koža.
Taj nadražaj:
jurnuv kroz pokožicu,
krzno,
kroz duboko tkivo,
u dno, zemlje,
u plafon,
neba:
pipkao, čačkao, šupljinu,
bistrio, um,
siktao.
Grč, na licu, u kadi
Smišljam novu pripovest, a ti: u kupatilu:
sipaš suze, plodne,
za labudom.
Zivkaš:
ulazim osokoljen, inficiran:
grč, na tvom licu:
vrh, igle, usmeren, u sisu.
Bešumna,
prevrćeš se u kadi, u peni: moj lik,
krnj,
crtež, Proserpine, bez oka:
glava, pod haubom,
zavetovana.
A ti se ljuljaš, kad, parnjak,
zborim.
Proleće, proleće
Padajući, slutiš senku krsta,
zalečen: tkač, skupljaš se, u klupko,
migoljiv.
Vraćaš, traku magnetofona:
ulaziš, hučan, u postelju, u log,
a ruke mlitave, i noge,
i mozak, rđa.
Mlitav.
Tavan:
zaboravljaš šta si rekao, smrvio sekutićima.
A ja: krezubo, proleće.
Ti, dalje: ušav,
legneš,
na stomak, ližeš trag, minulog dana,
usta kriviš,
bušiš opnu, zaštitnicu:
vrh kraste:
polog:
roj, plikova: žuta, mokra, zrnca.
I ja, kandžija: proleće,
proleće.
Led Cepelin, lađa
U kući, stegnutoj, tankim, omotačem,
U odajama-čaurama,
in maj tajm of daing: vrteške,
mokri peškiri,
usne, plućne, harmonike, pribor ronioca,
kocke,
slike slavnih majstora,
fetusi,
napuderisane krčmarice, u kavezu,
špricevi,
i tropske biljke, u teglama,
suncokreti, u saksijama, uz prozor,
u crnici, ljuljaške, cirkuski trapezisti,
skice, magistralnih drumova,
lunarnih,
i borci u grčko-rimskim zahvatima, stasiti,
i kritičari, poezije, stupnjeviti,
i sedam,
ljubičastih, livadskih,
konja,
i lizalice, slatke-gorke.
Video sam lađu, na visokim talasima,
klobuk,
lađu na prvom putovanju,
s velikim svetlima, pod teretom.
Video sam kuću,
u džaku od providnog, rastegljivog, platna.
Smrt knjige
Nisam li slutio: tek u javi počinje muka,
kad se knjiga udeblja,
mastilo prolije,
sklope korice, s poštanskim žigom:
planirana smrt: na slici:
upletene ruke, i noge, u grane,
koža se cepa,
uvojci,
njišu.
(iz zbirke Svrab)
Vlažna usna.
Dirne.
Predmet. Pažnje.
Nema. Ima.
Jabuke. Jabuke,
ima. Boga.
Boga.
Vlažna usna, stvori, stvori.
Plan. Stavi,
pod pasku.
San.
U
rupu
uđe.
Žuto pile.
Pliva.
Polovična, gnusna,
rečenica.
Kroz šupljinu, svetsku, kurvu, putuje.
Družba crva.
Pita.
Stihija
Lepak.
U vazduhu. Crvena konjica.
Deli, hleb. Raste.
Domaćin.
Pere.
Stopalo.
Gazi, zemlju.
Gazi.
Vodu.
Uznosi,
u nebo.
Usnu.
Miluje. Otac, u komi.
Besedi.
Na kolenima. Gospode.
Pusti.
Lepak.
Smrti. Pusti,
pusti.
Žbun.
U ognju. Vrišti, vrišti, vrišti. U prozoru.
Osmehnut.
(iz ciklusa Nerazumne)
O dvojici nepoznatih pesnika
Pred ostrvom, u magli ga je bilo teško
prepoznati; ali smrknut je bio
njegov pogled na svet.
Kad – dođe drug u
posetu.
Na pragu me kućnom dočekao.
U nebesnoj odaji. Tu se
susrećem sa odanim
i oštroumnim
„ostajte
ovde“,
koje upravlja
prijašnjim sukobom.
U posekotini nad gornjom usnom,
nakon trijumfalnog ulaska
stranca akrobate,
bunar, u bunaru –
plesan i najslađa voda,
tu živi njegova duša.
Pod paskom ušao sam u njegov zavičaj: otac je
sedeo pod orahom, mati je plela
pancir-prsluk, ali u
stvarnosti.
(iz zbirke „O“)
Ko je ovo
Jedva čekam da dođem i da
te vidim. Kad bih znao
odakle si ti došao.
Ovo je taj sneni prostor?
Ali nije goropadan.
Ma koliko da postoji.
Obnovljen i repat.
Šta je sad ovo? I dalje ista napetost.
Zato te još nema. A
to? Vidim noga je već tu;
usamljeni pokušaj.
A to mu je rana s kojom se nosi.
Nije mu išlo drukčije. A
bolje da je sliku ostavio, i
otišao. Čestito mu bilo?
Mukla nadležnost
Upinjem se, da radim. A
mrak blagotvorno deluje?
Ostavio sam lažni zanos.
Na istom sam mestu; na
ulovljenom skupu, sa
prepredenim vizionarima.
Želeo sam da steknem
neposrednije iskustvo. Šta
je tamo presudilo? Lelujanje.
Ukidanje marljivog rada. Ne
može da traje danonoćno dugo.
Usprotiviću se svakom
pokušaju tužioca. Zna
li on gde se smaknuće dogodilo?
Ima li ozbiljniju ponudu?
Sećam se kako sam krenuo;
nisam znao baš kuda.
Izvan novog načina života?
Izvan Paučine?
Da privedem kraju
A takvi ovde ne opstaju. Idi
dalje; i javi im se odande. O
čemu svedoči naoko umetnost.
Šta ću ja?
Bojim se visine?
Hteo sam da me nema. Zaista?
Onda se nemoj osvrtati.
Sviđalo se to nekome ili ne.
Opet skupljam fragmente,
nema im cene.
A ne znam da ih sklopim?
Vijori se zastava, izdaleka.
Neophodno mi je da se spustim;
nisam ni pomislio da zabavljam skup.
Nego bih mu uvek govorio, u
lice, o smanjenoj mašini, o
bezbednom snu, u bunkeru.
Ko je kriv? Pa i ono –
šta hoće taj? Ako me
pamćenje ne vara.
Za bliže proučavanje
Jednom već moram da završim sa ovim pevanjem.
Slomljen je vrat.
Što sitniji su komadi.
Nek se izgube i slova?
Spominjem slomljeni vrat, iako poruka
nije dovoljno jasna.
Usledilo bi tumačenje, nakon saslušavanja.
Koliko treba šminke za negu obraza?
U ovoj unosnoj građevini još dugo
ću ostati usamljen? Pod
uslovom da i dalje
beležim ushićenja.
Koja ožive proizvodnju, i
spreče krah.
Gde god je to bilo moguće. I u
samoj zgradi. Uspešno
je leteo. Kako kaže.
(iz zbirke Naopako)
Pre spasioca
Šta da počnem s tom suviše opasnom figurom
Dopusti da potone
Neka sudeluje nevidljiva
pretežno neshvatljiva
koja obuhvata sva obličja
koju sam ostavio da okreće leđa
i leži u mračnom okrugu.
Gnev (1)
To me primamljiv sugubi zločin
podgurnu u prerađeno stanje
a ti izdvojena iz ukočenosti
miluješ razoreno telo bez ovlašćenja
da bi proizvela sračunate dokaze
o odblesku oblika
na ćudljivoj površini.
Posekotina na jeziku
Odsjaj zanemelog jedinog uznemiriće
sva tvoja zvanja
puna samilosti
veštačka očaravanja
kako bi i mogla biti sagledana
a da te dole ne drže lanci
svi tvoji pomoćnici.
Kobna spona
(1)
Ne odbeže od grehova nego
slabašna pade u krevet
Nadvisila si prvog i poslednjeg
Još i u san da se stropoštaš
Kad već nisi u vazduhu uspela
Kad nisi hleb na žaru
Zahvaćena cviljenjem mrtvog jedinog.
(2)
Tad preko nemih usana U osvit
Saopšti mi da bi me prenerazila
Sklona sam približavanju
I spusti se još niže da bi me ujela
Pa se još i prejela
Pisnula pet šest puta dozivajući pomoćnike
Lakši su oni a jeza me progoni.
„Ona zna”
Izvukla si me iz vladavine sukoba
pa si me izobličila „On zna
kostur kako se kruni i da si saglasna”
Osmehni se na izlagača rivalko Zauvek
izbij na čistac
ovde me nikoja nadahnjuj
strmoglavljuj u raširenu tvorevinu.
(iz zbirke Protiv Poezije)
Čitaocu mraka
Skupi se, spodobo;
skupi se još jednom, pisni, ako smeš,
spodobo.
Jesi li promenio plan?
Pipni dugim prstima svitak;
pipni dugim prstima svitak
broj dva.
A tri?
Spavaj u koritu.
Žvaći smolu u koritu, i
čitaj nerentabilni tekst; trice.
I potrudi se; i
saberi se.
I primi zakletvu?
(iz zbirke Knjiga)
