Patrik Kovalski
Relativnost teških metala
- devet nelirskih krugova -
preludijum
Mefistofeles – demon doze
sve je u dozi
čini se
naći meru
napraviti organski sklad
preživeo sam
greškom
poezija je iscurila iz mene
kao voda iz zarđalog bojlera
kap po kap kap po kap
u pustinju nikad pretvorenu
u plodno tle
iscurila
nema je
opseda me demon doze
(ne proze, kako zlobnici insinuiraju)
gospod organske materije
i sada menjam sve knjige zanosa
i knjige tihih kontemplacija
knjige mučnina
i knjige krikova i užasa
menjam device u bunarima
žene pod točkovima vozova
one koje jedu arsenik kašikom
kao mleko u prahu i
sitno plemstvo u plavim pantalonama i
žutim prslucima i
lekare ubodene inficiranim iglama...
menjam i tebe
Matijase
oprosti
menjam sve to
za iole pristojan udžbenik hemije
mora da tamo ima formula
koja vraća materiju u
praelementarnost sveta
1. Potop
zapisi mrtvog čoveka
tako bajat koncept
pa ipak
nokti grebu znake na nebu hartije
što je nebo? da nije crn murećep?
pak da pada četrdeset dana
i četrdeset noći
ne bi žedne napojilo zemlje
zverske se ralje otvaraju ka nebu
2. Nafta
ovde su nekad bile bušotine
crpele su jetre predaka i
crno se zlato slivalo niz bradu
halapljivog boga mesoždera
građanstvo se okupljalo da sudi o estetici:
– nije li ovo zlatno tele
suviše crno za naš ukus, vaš ukus,
svačiji?
gavrani su ćutali
crvi se sašaptavali
iza vitrine juvelirske radnje
smešio se večni Žid –
u vitrini istranžirano zlato
– pola kile od plećke, molim.
– svakako.
juvelirska radnja ili mesara
pitanje je sad
– mislim da smo došli po burme
za sveti brak, ili bilo kakav brak, uostalom,
po bilo kakvu cenu.
– može malo jače, četvrt unce?
– može.
– mislim da smo u pogrešnoj radnji, draga.
ovo je mesara, ne juvelirnica.
ili nije? kakva je to teletina, moliću lepo?
– prvoklasna, 24-karatna, sve u svemu
40 šekela dnevnih i
40 šekela noćnih
osim ako ne plaćate karticom
ili validnom stranom valutom
bez lika nezvaničnih bogova
na aversu.
3.
što je nebo?
mama?
što je to nebo?
4. Pb
ovo su nekad bili rudnici olova
ove oči iskopane u steni
ovo lice kiselo kao kiša iznad
industrijske zone Turnu – Severina
oči su plakale
i olovne ribe su padale u tromu reku
jednom ribom mogao si da ubiješ 100
(i slovima: sto) ljudi
ribe su tonule
gavrani ćutali
crvi se sašaptavali:
– ribe tonu, raduj se!
– tonu na dno, u mulj, raduj se!
– zauvek u mrak vodenih nekropola, raduj se!
i ribe su plivale
i plinske boce su plivale…
ceo akvarijum kretao se negde
5. Zn
ovo nekad behu topionice cinka
ove kade u kojima se brčkaju
zakupci titani
u kadama u kojim se
u epsko doba industrijske proizvodnje
rastapahu tone cinka
sada blasfemično leže titanska muda
–niko nas neće kastrirati
i u tartaru ćemo biti
na vrhuncu polne moći
– uostalom
pocinčani testisi
pružaju garanciju protiv curenja
– protiv neželjenih
protiv vanmateričnih trudnoća
– a sada molim
recite onim zrikavcima da umuknu
– za ove pare
bog bi očekivao malo tišine
6.
što su kiša?
bože?
što su to kiša?
7. Ag
ovo nekad behu srebrna brda
bilo je dovoljno zapaliti automobilske gume
dimom rasterati zaostale Kelte
podle Rimljane kurve vavilonske
i krilate pse
i srebro teče
na koži vukodlaka, kroz oči proletera
i peče i peče i peče
srebro na moju dušu
judin poljubac na moje levo (ružičasto)
plućno krilo
desno je svesno – baj, baj…
mogli smo iskovati bodež
ohladiti ga u urinu bezumne kurve koja sa
30 (i slovima: trideset) godina radnog staža
i tri majstorska pisma
i dalje nema prava na penziju
i dalje nema prava da razuveri sebe da je
devica plave krvi i da se otac
zlatni pljusak po nacionalnosti
nikada neće vratiti sa sedam sivih mora
slatka bezumna kurva…
gavran je ljubi u čelo
crvi pevaju uspavanke
ribe joj plove kroz mutnu masu mozga
– ko nema pleha na duši
neka se baca kamena s ramena
dok ga smrt ne rastavi
vo vjeki vjekov
amin.
–Sizife,
ne pravi se lud,
tebe gledam… u načelu.
8.
što je zemlja?
oče?
što je to zemlja?
9. Fe
ovo nekad behu mrtve device
zaklane u kadi
sa pocinčanim očima i
minimalno sedam (i brojem: 7)
srebrnih godina garancije
sa olovnim kapcima
što padahu i padahu i padahu
preko jagodica i morskih podočnjaka
svetih dupljara rečnih krastavaca
sa očima što u prazninu bljuvahu mrak
umesto nafte lažnu naftu
device plavih pljuskova
očeva zlatne krvi
sonetima neopasanih grudi
izloženih grubim dodirima deseteraca
napadima divljih stanci
hordama sesta rima
građanstvo se okupljalo
da sudi o e(ste)tici:
–nisu li ove device malo suviše deflorisane
za naš ukus?
– ne pokazuju li malo suviše smeđih sunca
kad ih obrneš na stomak?
– za naš ukus?
između čuvenih stena smestila se
pećina čuvenog ljudoždera
ušli su u nju
na zidovima crvenim od noževa
u elementarnom stanju
nacrtali su izumrlog bizona i
plač brata koji je ubio brata
Patrik Kovalski je rođen 1979. godine u Doboju, pod građanskim imenom Bojan Jelić. Objavio je zbirku kratkih priča Sugarfree (Matica srpska, 2005). Prozu i poeziju je objavljivao u brojnim časopisima. Živi i radi na relaciji Novi Sad – Veliko Gradište.
