Dominik Furkad

DOMINIK FURKAD
(Dominique Fourcade)

Dominik Furkad (1938) je pesnik i umetnički kritičar. Priredio je nekoliko studija posvećenih Anriju Matisu. Uredio je specijalnu svesku časopisa L’Herne posvećenu Reneu Šaru. Počev od knjige Le ciel pas d’angle koncipira knjige-objekte i više pažnje poklanja čitanjima i javnim nastupima.

Iz njegove obimne bibliografije izdvajamo: Le ciel pas d’angle (1983), Rose-déclic (1984), Son blanc du un (1986), Xbo (1987), IL (1994), Le sujet monotype (1997), Tout arrive (2000), sans lasso et sans flash (2005) i Citizen Do (2008).

TO

suočene s pustošenjem u strahu žurbi reči sve reči se ujediniše i izabraše jednu među sobom

reč spomenak odmah bi izabrana da preživi

i ukrca se u arku

jer je bila potrebna jedna prolećna reč

jedna ekstremna reč

reč koja je značila nemoj me zaboraviti nikad

ko je to nemoj? ko je to moj?

ljudski rod naravno

reči su ljudski rod

(sve se ovo dogodilo kad sam se sagnuo da bih ti fotografisao članke

ti ljubavi moja koja si ljudski rod

ja koji ti pripadam pritom pripadajući samo rečima)

a sada je ta reč sama u arci

reči nisu posednici

reči roda su zaposednute

ali njihov vlasnik nije rod

reč spomenak nije na orbiti sreće
ona koketira sa odsustvom udaljavanjem prekidom
vezana je za nešto veoma živo nešto veoma nemoguće nešto otrgnuto za neku nemoguću krajnjost

kao i za strepnju zaborava

reči šaptača

o reči koje se ne poseduju
koje čak ni ne poseduju reč zaborav
reči koje ste sve redom spomenci

nijedan čovek nije šaptač
on je šapat

on je jedna reč koja igra unatraške
i ne govori mi ništa ni o sebi ni o tebi
ni o meni
on je samo poslednja reč u ljubavnoj strepnji
pre napuštanja svake reči

reči su zaposednute stvarnošću zaposednute ljubavlju strepnjom
a ova više od bilo koje druge
zaposednuta zaboravom

plava reč
dramatična sigurnost
koja gleda na vreme bez reči
jedno potpuno drugo vreme

koja postavlja pitanje drukčijeg vremena
pitanje druge reči
vremenu bez tla
kako ga doživeti

vremenski svet bez vremena

rod
pošast
o moj

ljudi duguju izvinjenje poeziji (u ljudsku vrstu se ne ubrajaju ljudi)

prevod sa francuskog i beleška: Bojan Savić Ostojić

Audio-snimak

Dominique Fourcade, Sans force