V. G. Zebald
Vreme ne propušta ništa osim sebe samog
Bleston
Kantikulum za Mančester
I Fête Nocturne
Znam da postoji
Jedan zaključan svet
Nem i bez slika ali recimo
Vrapci su zaboravili na svoje živote
Više na jug ne lete
Zimu provode u Blestonu
U mesecu decembru
Bez snega i bez svetla
Danima se skupljaju po čađavim krošnjama
Na nebu parka Svih Svetih
Krešte noću kroz srce
Kroz mozak grada stisnuti besani
Na simsovima Levisove Robne kuće
Između viktorijanskih modela
I ruža život je bio
Pitanje smrti i bacao je senke
Sada je smrt sav život
Pa pitam
Gde su mrtvi jadničci
Jer ne videh ni jednog
III The Sound of Music
Jedno neobično jadanje
I čuđenje da
Tuga uopšte postoji – sopstvena
Nikad tuga nepoznatih koji pate
Koji na nju imaju pravo
Bezglasan je život posle istorije
Mučenje kroz vekove Blestona
Bezglasna je mitologija bez bogova
Senka jednog slavlja fantom
Jednog umrlog slavlja Blestonskog
S vremena na vreme u moje uho
Prodire urlik
Životinja iz zoološkog departmana
Dok u rukama pregorele košuljice
Pregorelih kestenova držim
Ćutanje pojave
Šeroninog Full Gospela – bolesni su
Pred našim očima čudesno izlečeni
Napolju na vodi su brodovi
Čekaju u magli.
V Perdu dans ces Filaments
I dakle izvesnost da
Ljudsko srce može
Da bude smrvljeno – Eli Eli
Biranje između Talmuda i Tore
Teško je i ne možeš se osloniti
Na biblioteke Blestona
U kojima već godinama svojim
Očima i svojim rukama tražim
Zagubljene knjige koje ne sadrže ništa
Što bi Internacionalni poredak gospodina Duodecimale
brojevima mogao da izrazi
Planetarna bibliografija svih bibliografija
On ne doit plus dormir, kaže Paskal
Neophodna je vanredna revizija
Svih knjiga iz utrobe vulkana
U toj rupi u nutrini rupe
Ne ostaje ni pogled nazad na budućnost
U zimu na poljima bez snega
Moramo da tumačimo horoskop i sečemo vrbe
Za frule smrti za Bleston
Teško je naime
Razumeti predeo
Ako D-vozom odande
Do ovde putuješ
Dok on bez reči
Gleda kako nestaješ.
***
Zapečaćena je namera
Sačuvanih znakova.
Sa kišom je doputovala i
Briše adresu.
Sluti „povratak“
Na kraju pisma!
Na svetlu se na trenutak
pomalja „duša“.
Epitaf
Službeno
Na nekom koloseku u podnožju Alpa
Otpravnik promišlja
Dušu reda vožnje.
Napolju
Na ulazu u kuću
Čekaju zgrbljena leđa
Ružinog venca
Otpravnik zna da
Međuprostor
Bez ikakvog kašnjenja
Mora odneti kući.
Šuma senki u Tirolu
Znaci se skupljaju
I sedaju na ivicu sumraka
Izrezani u drvetu
Teškom i pocrnelom od smole
Pritisnutom uz brdo.
Jasmin na ogradi
Duž ivice puta
Crn na papirusu zime
Kamen rozete.
Na početku legende
U kući iz senke
Počinje odgonetanje
Stvari su različite
Na izgled
Saputnici se
Uvek zbune
Smesti se
Između vrata i pribora za pecanje
Julijin rođendan
Francuski prozori
I dalje su otvoreni
Dok u teatru
Publika čeka
Na boje tepiha
U kadenci sumraka
Ironija kažu tek je
Vid skromnosti
U rukama čaše
Idite onamo i tamo
Stojte mirno čekajte
Da se napolju u bašti
Preobrazi jasmin
Vreme ne propušta
Ništa osim sebe samog
U dvorištu jednog holandskog manastira
Palo mi je na pamet moje ime
Ranije je kako piše Skot
Svift običavao da u žalosti
Svoj rođendan
Slavi
Čovek iza sebe ostavlja
Svoj portret
Nenamerno
Na nesreću
Mudrom školskom drugu
I čudesnom Bogu u čast
Obećah jednu
Kinesku bajku
Znakovima nalik na svračija stopala
Crna se ptica
Lagano
Prenela na papir
Lisica pak pobeže
Baci se u travu
I požele da se smeje
Sve do smrti
Tako mi na ramenu
Osta
Samo jedna
Jednosložna životinja.
Raspored časova
Postavši pitom
Istražujem ujutru
Teoremu kafe
U podne isecam
Parče šupljine
Iz bundeve leta
Tek naveče
Usuđujem se da probam
Kritsku umetnost skakanja među rogove
L’ instruction du roy
Istinska nesreća
Jeste tešenje
Milicija u republici
Naših snova
Ponavljanje jednom još jedna igra
Spretna vežba odjednom
Jednog neminovnog repertoara
Za problematične
Zarad dobrog raspoloženja
Ponekad u instituciji morala
Pomeraju kulise
Flajer sa fotografijom brda tone
U talase i vreme svake godine
Menja svoju kožu
Nezadovoljni trubadur
Sa svog sedišta
Posmatra panoptičku predstavu
Dok Malatesta na ulazu
Svoju kartu zamenjuje za novac
Čudo fizike
Dekart čeka
Zaključan u staklo
Magnetna igla pokazuje
Sever
Osećamo galvanski
Ukus na jeziku
Crnilo na pojedinim mestima
Eksperimentom ispituje:
Najfiniji srebro-hlorid
U tankom premazu utvrđuje
Da je sve u najboljem redu
Nešto u uhu
Na sofi
Dok padam u san
U daljini čujem
Guske sa radija
Kako oštre kljunove
Za čitanje presude
Pepelnica raste
U vrtu paralize
Širi se
Nepregledno mnoštvo
Sićušnih užasa
Osećam krv
Pod korenjem
Zuba
Dok se budim
Namiguje mi
Fatalni infarkt
Sa druge strane
Ambisa.
sa nemačkog preveo Nikola Todorović
V. G. Zebald (Winfred Georg Maximilian Sebald, 1944–2001) je nemački pisac i akademik. Obrazovao se u Nemačkoj i Engleskoj, a od 1970. živeo je u Noriču, na istoku Engleske, gde je na univerzitetu predavao savremenu nemačku književnost. Od 1989. do 1994. bio je prvi direktor Britanskog centra za književno prevođenje. Opus mu je pod snažnim uticajem Drugog svetskog rata i holokausta. Pored brojnih esejističkih knjiga, objavio je sledeća dela: Nach der Natur. Ein Elementargedicht (poezija, 1988), Schwindel. Gefühle (roman, 1990), Die Ausgewanderten. Vier lange Erzählungen (roman, 1992; Emigranti, Vuković&Runjić, Zagreb, 2008), Die Ringe des Saturn. Eine englische Wallfahrt (roman, 1995; Saturnovi prstenovi, Plato, 2006), For years now (poezija, na engleskom jeziku, 2001), Austerlitz (roman, 2001; Austerlic, Paideia, 2009), Unerzählt, 33 Texte (kratka proza, 2003), Campo Santo, Prosa, Essays (kratka proza i eseji, 2003), Über das Land und das Wasser. Ausgewählte Gedichte 1964-2001 (Izabrana poezija, 2008). Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada, među kojima su najznačajnije Edvard Merike, Hajnrih Bel, Hajnrih Hajne i Jozef Brajtbah. Bio je jedan od kandidata za dobijanje Nobelove nagrade za književnost. Poginuo je u Engleskoj, u saobraćajnoj nesreći.
