Brigite Fuks
Carte Blanche
Gostujuća predstava
Ova bezimena zemlja je sazdana
kao svaka druga. Sa propisanim
rastojanjem od sunca. Čuvarke motre
na svoje parkove ili vežbaju zaljubljivanje.
Na slobodnom svetlu dana gostima
iz ansambla smenjuju se vrelina i ciča.
Posle posla čuvarke iz parka proslavljaju
rođendan. Svetlucaju sveće. S vremena
na vreme, slobodni u izboru ciljeva,
sleću insekti na sjaj njihovih leđa.
Lep početak
Dešava se skoro igrivo, čak i
kada se konac (crveno, sigurno) kroz
sve provlači. Vežbamo upotrebu
davno već propalih stvari:
bunar i krčag, čelo i hartija. Sve
postaje razumljivo. Obnavlja se
za upoznavanje. Tamo neko čeka
deo po deo svoje večnosti, dok ovde
(da, ovde) ja polažem glavu na tvoje
podižuće, na tvoje spuštajuće grudi.
Visoka stolica
Sunce meni u lice
Izbledi li
na trenutak svet
Pravo čudo
da – s obzirom na
procenjenu nosivost –
ne odletim
sve do kraja dana.
Kažeš da umeš da igaš, onda igraj!
Voda budućnosti nanosi grad
pored nas. Podne je,
veče je. Deca nas služe
srećom, čašom – Majko,
prosac je pred vratima... – Savijamo se
da pokupimo proleće, a budimo se
u leto. Čudimo se, okrećemo u krug,
rastvaramo sapunicu i duvamo mehurove.
Iščekivanje
Rano popodne –
Lav od cementa
trese grivom
preko svetskog reda
i obara ga
na tlo.
Trudnica
na prozoru
prelazi rukama
preko stomaka.
U holu železničke stanice
visi još uvek
anđeo.
Flaneur1
Tek što je izabrao ravnicu, već počinje
da voli ovaj grad. Njegove izloge koji
pričaju o sreći, sve dok se slučaj, sve dok
se oči ne zatvore.
Da bi se odmah zatim probudio s ogledalom
i slikom. Za ime boga, ne tako na fotografiju!
Kratke pometnje. Udarac. Lifta
koji se zaustavlja. Druga avenija, treći sprat.
Ona se smeje. Njegova ideja je ceo projekat,
cela priča. Oboje se smeju. Sve će biti
nesporazum. Šta je verovao da će pronaći?
Belu vunu? Ili možda sneg?
Vežba
Bilo je sasvim lako
obuti sličuge
teže od toga bilo je vući
po ledu svodove detinjstva
unazad raširenih ruku
najteže je bilo zatvoriti oči
i prepustiti se vetru sve dok
se noge ne odvoje od tla
Carte blanche
Da, naravno. Tu je tek ponešto. Od male
traume do velikog trenda. Slogovi
iz celog sveta. Zrna peska. Pigmenti.
Statista posmatra brbljivo. Čvrsto zatvara
jedno oko. Da, sudbina. Ništa ne čujem.
Čudim se. Suflerka govori glasnije.
Uzleće jato anđela čuvara.
Sve dok joj koleno kleca
Zagrljaji kaže ona nikad
još nisu bili ona egzaktna
umerenost dnevo pije
dva kilograma ceđenog
voća proučava skokove
ispade nije čudo da vas je tako
lako preplašiti, gospodine moj
proces ozdravljenja prolazi avaj
kroz više faza Slobodno priđite
dva tri koraka bliže, Monsieur
za sad se sve događa po utvrđenom
redu i sve dok joj koleno kleca
ne treba joj partner za ples
***
Kišni dan. Slikar
umače četkicu
u kadmijum-žuto.
Visoka pesma
Vreme drhti u strahu od kazaljki
zlatne kriške mačka i nevesta gledaju
ka jugu gde sela kvasi
blaženstvo i nešto vode
koja se noću i ne ohladi svuda
poljsko cveće u korpama u celofanu
do vrha pune su čaše mladić
poskakuje belim stazama od tila
nazdravlja prvi gutljaj vina
sa nemačkog preveo Marko Stojkić
Brigite Fuks (Brigitte Fuchs) je rođena 1951. godine. Živi u Tojfenthalu (Švajcarska), gde radi kao učiteljica. Autor je više knjiga poezije, zastupljena u nekoliko antologija, dobitnica nagrade za poeziju Joachim-Ringelnatz-Preis (Cuxhaven, 1991).
