stefan gašić
Na grbači
Ах, люблю я поэтов!
Čirevi na truplu samosvesti
Stihopljuvači kapljicama šire zarazu
Cordyceps sinensis gljive koje pevaju
dok zombifikuju nezrele uši
Ćosavi pijani jarku mili
Balegari sopstvenih deponija
U invalidskim kolicima
Bez desne srčane pretkomore
Sa viškom prstiju
Balansiraju po iglama za šivenje
Akupunktura i vrelo kamenje na lobanji
Egolozi
U gradskom blatu
U podnožju erozije
U izučavanju pakicefalosaurosove erekcije
Neiskusni politoksikomani
Rektalno eksploatisani
Srču veštičju dojku da led uspori krvotok
Al svaki naredni jecaj razbije santu leda
Mrtvi polumrtvi skoro mrtvi
Žrtve sopstvene hipodermičke inseminacije
Korisnici biodinamičkog đubriva (preparat 500)
Kravlji rog i balega – dulce et utile
Sa klupkom larvi umesto Adamove jabučice
Usnim otvorom otruju mir
Pokunjeni pokusni kunići
Pomahnitali lirski subjekti
Ćelavi grbavi grobu bliski.
pulvis et umbra
„Nije grijeh ako prah šmrčeš,
Grijeh je ako se na taj prah navučeš.“
(Sveti Pavle, Prva poslanica Korinćanima)
Daj da osetim fabrički raj
Vena škripi ko napukla cev
Poludevice arhanđeoski prah tvog pupka
ušmrkao bih kao šaman rosu dugmeta pejotla
Moj posmrtni pepeo u Sartrovoj lakiranoj luli
Žičano vlakno tvoje kože
mekše je nakon blagosiljanja nozdrve
Zglobovi škripe Šenbergovu dodekafoniju
O daj daj daj da osetim silikon tvojih ispupčina
stidljivi Tvrtko Oraščić insceniraće poplavu
(ventilacije raja isuše višak tečnosti)
Usahnula stabla puštaju pipke
Mutacija je napredak
Moj posmrtni pepeo na vrhu bonga
sa masnim trunkama novorođene divljakuše
Nalet radioaktivne prašine
Loše načinjeni dimnjaci šire smog ulicom
U tvojoj kosi stotine spaljenih drveća
Zemlja ne ubija poručuje: „Potrebno mi je đubrivo“
Moj posmrtni pepeo i izmrvljeni barbiturati
Triciklički antidepresivi tvoj skamenjen izmet
(Žuljaju je moje kosti čujem) opet prizemnost pakla
Ničeovi brkovi u supi učestala halucinacija
Plivaju po ivici tanjira
Večiti povratak ponovno povraćanje iseckane šargarepe
Majko znaš da sam alergičan na povrće.
igre
Žmurke su nas naučile da se brzo skrivamo
Kad se čuje vup-vup
Živahni milenijalci
Žrtve Frutelinih veštačkih zaslađivača
Zblanuti na podgrejani đuveč
Ren-i-Stimpovani sa stimpakom u virtuelnoj ruci
Uvek tražeći šifre za neograničen HP
Rano navlačenje prepuni poroka
Ko će jače šutnuti pijanca u bari?
Onaj čiji otac više liči na njega
Zaboravi ili potisni
Ili potisni
Aračkinje baračkinje, koga ćete?
Najmršavijeg pajdomana najmršavijeg pajdomana
Padam u njihovu mrežu
Iza mene komšinica Lena
čuvaj leđa ide makro oko tebe
Pazi da te ne odvede
Drugu Saletu dadoh ruku natopljenu limunom
Da lizne da se digne
Ova fota ova fota neka
Ali Saletu je pukla kičma u kanalu
Šteta
Makar je okupio stare školarce na sahrani
Potisni ili potisni
Ko zadnji do mesta pucnja ćelava mu keva
Odrani đonovi u lokvi krvi
Preko čarapa farbaju sestrinu bluzu
Nova boja veša naša jedina obnova
Hajd'mo napolje sestrice
Ponovo galame zbog prljave odeće.
folie a deux
Ne prati zeku iz izbeljivača modroga grla
A la Amanda Todd
Ovi ostali to su dajte-mi-jedan-ekspreso-ljudi
Nabijači kišobrančića u izmet razblaženih koktela
Jedino zubi lome zube
Prvo ključ od domara
Plastičnu kašiku u kašastu beonjaču
Potom metalni escajg za gospodska kopanja
Draga Dragice iako si druga
Ko prva na prvom stepeniku stojiš viša od mene
Odozdo je često odozgo
kad se zameni slovo
Svi drugi oni šmrču borovu smolu
A iskašljavaju bitumen
Moj predak je pak brkati čikica
Koji je plačući grlio pretučene konje
Prati me tragom odgriženih trepavica
Krkljaćemo blato prošlih dana
Od staze preko pruge
Do zrelog voća Naragonije.
na grbači
„Onaj ko hoće da radi,
Rađa sopstvenog oca.“
Kjerkegor, Strah i drhtanje
Njegov šlajm je krvavi cvet na maramici
On srče kesicu majoneza
Rafalno kašljući
I iz popucalih kapilara curi katran
Tada sam zauvek prestao da jedem
„Reci mi oče štošta o životu“
Naskočio mi je na leđa
Zarivajući debele nokte u moja rebra
Na grbači sa komadom flaše u grlu
Krklja bubamare
I njihova krilca su mrvice hleba
Ivice i Marice za vrebajuću vešticu
Njegov dah je nauljena motorna testera
A glas iza dovikuje
„Lusi smešta u zemlju sve što želiš“
Skoro nikle osmice u vilici
na pola rasta istrule bez mesta
napuknu skupljaju ostatke pređašnje ishrane
ali ja ne jedem više ja više ne jedem
„Plastična kesa sve nas će nadživeti
Zato me smesti što pre u nju“ poručuje otac
Pregršt buba prekinu mi disanje
Ispunivši stomak slatkim mesom
I spustio sam teret na zemlju
I video Nju kako ga grli
Odvlači u naručju
Odoh kući.
estetika izgladnjivanja
Poput kostima je ova dlakava presvlaka
Na omršavelim kostima
Apetit je postao kanibal u samici
Samo dokon juri folne kiseline u goveđoj jetri
Ne jesti ne biti svoj
Pohotnoj zenici ženke bljutav je vidljiv otkucaj
Niko ne bi hteo da ga grli dete
Iz pepela Treblinke
Kako da krhka leđa nose mršavost
Kad svaki pršljen udomi grabljive prste
Njegova super-moć je odmahivanje teškom lobanjom
Dok ga nutkaju dimljenom slaninom
Vrućim lepinjama sa susamom
Muka mu je od rastegljive pljuvačke na jeziku
Umakanje limunove kore u vodu
Oteraće mučninu
Dok flora njegove utrobe ispušta Vilhelmov vrisak
I puca
kao glina saksije podgojene mesožderke
U tom skrušenom nezauzimanju prostora
Polako počinje da cveta.