BIO-
BIBLIOGRAFIJA

 

       Mirjana Stefanović rođena je u Nišu, 24. oktobra 1939. godine. Živela je u Nišu, Kosančiću, Crvenki i od 1946. do 1950. godine u Novom Sadu, a od 1950. živi u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija, gde je boravila od 1961. do 1965. godine. Magistar je engleskog jezika i književnosti.
         Godine 1966-1967 radila је kao novinar-saradnik na Trećem programu Radio Beograda, a od 1967. do kraja 1973. bila novinar-redaktor u Dečijoj redakciji Radio Beograda. Od 1974. do sredine 1991. radila kao urednica u izdavačkoj kući Nolit. Osnovala je i deceniju i po uređivala biblioteku Raspust u kojoj je objavljeno preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Bila je glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974-1979). Mnogo je putovala i posetila sve kontinente osim Australije.
         Od 1955, kada je kao srednjoškolka počela da objavljuje stihove, bavi se književnošću i povremeno prevodilaštvom.

         Objavila je sledeće knjige poezije i proze:

Voleti, pesme,
                  Novi Sad, 1960.
Odlomci izmišljenog dnevnika, proza,
                  Novi Sad, 1961.
Proleće na Terazijama, pesme,
                  Beograd, 1967.
Indigo, pesme,
                  Beograd, 1973.
Radni dan, pesme,
                  Novi Sad, 1979.
Savetnik, proza,
                  Beograd, 1979.
Prošireni savetnik, proza,
                  Novi Sad, 1987.
Pomračenje, pesme,
                  Novi Beograd-Kranj, 1995. i Beograd, 1996,
Iskisli čovek, pesme,
                  Beograd, 2003.
O jabuci, proza,
                  Novi Sad, 2009.

         Takođe je objavila i knjige za decu:

Vlatko Pidžula, pesme i priče,
                  Beograd, 1962, 2007.
Enca sa kredenca, pesme,
                  Novi Sad, 1969, 1975, Sarajevo, 1978.
Cecilija, pozorišni komad,
                  Beograd-Gornji Milanovac, 1973.
Šta da radi ova fota?, roman,
                  Beograd,1979; Banja Luka, 1989; Novi Sad, 2003.
Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota?,
                  Novi Sad, 1984.
Drugari sa repom, četiri slikovnice sa ilustracijama Marka Krsmanovića,
                  Beograd, 1985.
Šola za velike, priče, prevod na slovenački,
                  Ljubljana, 1985.
Čudo do čuda, priče,
                  Beograd, 1986.
Sekino seoce, roman,
                  Beograd 1994
Zlatne ribice, priče,
                  Novi Sad 1994
O Uglješi, pesme,
                  Beograd 1996, 2000
Škola ispod stola, pesme i priče,
                  Beograd 2004
Prvi poljubac, izabrane igre za decu,
                  Beograd 2010
Sa Katarinom Granata-Savić priredila je knjigu Moja majka- pisci govore o svojim majkama,                   Novi Sad 2007.

         Sa engleskog je prevela indijske romane Račići T. Š. Pilae, Beograd 1966. i Tamni igrač Balačandre Radžana, Beograd 1977.
       Igrano je desetak njenih televizijskih i radio-drama kao i pozorišna komedija za decu Cecilija od Cinberije.
         Dobitnica je više književnih nagrada.
         Pesme i priče su joj uvrštene u preko sedamdeset antologija.