Roj Fišer

 

Tragovima spajamo tačke

 

Parafraze

Dragi gospodine Fišer pišem
tezu o vašem radu.
Ali sam u nemogućnosti da pribavim
tekstove. Imam članke Dejvija, D.
i Motrama, E.
Ali ne i vaše knjige jer knjižari
kojima sam se obratio odbijaju da
prime moju porudžbinu govoreći kako
više ne mogu sebi da priušte da
se bave 'ovakvim poslovima'. Sada je
suviše kasno! da za svoju
temu uzmem rad nekog
popularnijeg pisca, te vas molim, gospodine Fišer,
morate mi pomoći pošto se suočavam sa mogućnostima
da padnem diplomski ispit ili da vratim
sav novac od stipendije...

Dragi gospodine Fišer,  iako nisam bio u prilici
da pročitam mnogo vaših radova (da ih nabavim, to jest)
veliki sam obožavalac istih a vaši pejzaži
su mi postali toliko stvarni da sam ubeđen da sam, zapravo,
postao vi. Nisam, međutim, nikad
video vašu fotografiju, a veoma sam znatiželjan
po pitanju vašeg izgleda,
izvan onoga što mi, naravno, govori moje ogledalo.
Korice vaših Sabranih pesama
(reprodukovane u Gardijanu, novembra 1971.)
pokazuju više od pedeset lica; ali koje je vaše? Jeste li vi
onaj mali dečak na naslovnici i, ako jeste, da li ste se
promenili mnogo od tada?

Dragi gospodine Fišer nedavno dok sam prelazila
odeljke iz savremene antologije sa
jednom grupom svojih maturanata naišla sam na vašu zanimljivo naslovljenu
'Starting to Make a Tree'. Nakon razgovora imala sam snažan osećaj
da sigurno nešto prećutkujete u ovoj pesmi
mada ne mogu da shvatim tačno šta. Da li ste često u Ragbiju?
Ako jeste, možda bismo mogli da se sastanemo pa bih mogla
makar da pokušam da vam objasnim. Srdačno Avis Tri. PS Ukoliko
ugovorimo randevu bojim se da neću znati
koga da potražim jer nikad nisam, nažalost,
videla vašu fotografiju. Ali vidim da ste rođeni 1930.
iste godine kada i Ted Hjuz. Jesam li u pravu ako
očekujem da podsećate na njega, manje-više?

 – Draga gospođo Tri,
Tačno je da sam prilično često u Ragbiju, ali voz
prolazi bez zaustavljanja. Da li biste mogli da stojite
ispred staničnog bifea nekoliko puta
kako bih mogao da vas prepoznam? I  ako biste
samo mogli da se dočepate moje četiri knjige, i mašete njima,
onda bih znao da ste to vi. Što se tiče mog izgleda
pretpostavljam da naginje više ka
larkinovskoj strani izgleda Teda Hjuza...
Vidite da li mislite tako dok budem prolazio...

Dragi gospodine Fišer, povereno mi je da
napišem jednu kratku
kritičku knjigu o vašem delu
ali nalazim da iako imam čitav
svežanj recenzija i tako dalje
nemam pristup vašim knjigama. Ovamo
ih biblioteke, čini se, jednostavno nisu kupile.
Kako su knjige sad već prilično stare,
pretpostavljam da su sve rasprodate
već pre nekog vremena? Ili, još gore, reciklirane? Dakle možete
li me posavetovati kako da pronađem polovne primerke,
ne previše skupe, nadam se. U svakom slučaju,
vaš, uz izvinjenje i s poštovanjem...

Dragi gospodine Fišer, sada sam
već toliko ubeđen da sam vi da mi je očigledno
kako zbirka pesama na kojoj trenutno radim
mora biti
vaša sopstvena sledeća knjiga! Možete li me obavestiti
ko će je objaviti i kada će tačno
izaći? Ne bih voleo da
bude ikakvih nevolja oko ugovora, 'plagijatorstva'
i tako dalje; osim toga bilo bi šteta
pomisliti da je jedan od nas traćio vreme i trud.
Dokle ste stigli? Molim vas pomozite mi. Zaista
mislim da je hitno...


Saznavši da sam nadživeo svog sina lingvistu

Dva dana pošto sam čuo da te nema
iznenada u tvojim četrdesetim dok ja još uvek nemam
         osamdeset

i sat za satom danas bez ijedne cele reči sve
ispražnjene šare tvog govora gomilaju se
u mom mozgu tražeći sklonište:
uzavrele, tople, tačne. Zanimalo bi te.


Glentorn 3

Tragovi; Toliko toga nije ta železnica, toliko malo jeste. Tragovima spajamo tačke
udahnemo ponovo, spajamo ih toliko sitni
                         Spotičući se o stepenike, vodeći u krug, vodeći ka drugom peronu i
                         njegovim šinama sa kojih mi
                         Oslobađamo našu širinu
                         Koliko daleko će otići tobom, slatko crveno,
                         slatki potoci plave
                         Reka varki                                            
                         Neljudskih lukova
                         Ne reci. Progutaj
                         Mali znak. Malu razliku
                         Koja lupka pod prečkom.


Glentorn 5

U suton iznad vode
taj neopisani oblak
gradi se i slama
na prljave drame širom neba
Sa slojevima šljake
sjajnim po ivicama raja
ili uglavnom sprane
Sunce blista duž talasa
i škriljastih plićaka malih voda
Nasuka se na liticu
pod tamom žbunova
zamršene goruće žice
da bi naleteo na zlatnog drozda

 

Iz knjige City

Na jednom od strmih obronaka koji se uzdižu ka centru grada sve građevine su uništene tokom prošle godine: čitav jedan okrug visokih uskih kuća prosutih oko onoga što su pre sto godina bile udaljene fabrike nestao je. Ulice su ostale, među četvorouglovima šuta, nezgrapno skrećući jedna prema drugoj kroz ništa; noću, njihove okrugle površine još uvek sijaju pod neravnomerno raspoređenim plinskim svetiljkama, a večeras takođe valjano odražavaju taj žućkasti plamen, razliven i koban koji visi tupo u oblacima nekoliko stotina stopa iznad nevidljivog gradskog srca. Slučajni automobili kreću se pažljivo preko ovog otpada , kao da su sumnjičavi prema toj praznini; malo toga razdvaja puteve od onoga što leži između njih. Njihovi farovi polako nestaju u blokovima okolnih zgrada, na možda četvrtinu milje od sredine te pustoši.


A šta je to što leži ispod ovih besmislenih ulica? Nema niti jedne cele cigle, nekog temelja na koji bi se nabasalo, odvodne cevi, razlupanog kokošinjca; čitavo mesto je sravnjeno sa zemljom, prekopano i ponovo poravnato. Oskudna okuka brda prilično se jasno vidi ovde, blizu svoje krune, gde sjajni put, gusto načičkan sa obe strane skladištima i prodavnicama, nestaje prema zapadu. Dole ispod, okrug koji ispunjava šupljinu je nedokučivo crn. Tamo su ulice toliko blizu i toliko uvijene među svojim glomaznim stanovima da je nemoguće pratiti liniju svake od njih po njihovom svetlu. Svetiljke koje se mogu videti sijaju čudno i na misterioznoj udaljenosti, kao da su u močvari. Jedino se velika fabrika ravnog krova jasno vidi svojom veličinom, prostirući se preko tri ili četiri bloka baš pod ivicom otpada, sa jednoličnim redovima osvetljenih prozora.


Poslednje pesme

Slabljenje svetlosti
i jezik je neplodan;
jedna nestrpljiva zamena u stihovima

možda da uhvati način na koji
se sočivo, hladna
nestabilna suza, ispravlja i izvrće
da pokaže kodove onoga što bi moglo da plamti
na ivici i dalje.

Odsustvo samosažaljenja ukazuje na
zaokupljenost nečim ili drugo
novo, koje nikada neće biti definisano.

Ali svih tih prethodnih godina
šta jeste bilo njegova tema?


sa engleskog prevela Jovana Savić



Roj Fišer (Roy Fisher), pesnik i džez pijanista rođen 1930. u Birmingemu, rani je začetnik Preporoda britanske poezije. Neki ga smatraju jednim od najvažnijih engleskih pesnika druge polovine XX veka. Studije je završio na Univerzitetu u Birmingemu, a potom je niz godina proveo kao šef Katedre za engleski jezik i dramu na Bordezli koledžu, sve dok nije prešao na Katedru za američke studije na Univerzitetu u Kilu. Njegovo rano, i još uvek najpoznatije, prozno-poetsko delo City (1962), koje se kroz uvezivanje realistički datih percepata i očuđujućih halucinatornih vizija ostvarenih u bretonovskom i kafkijanskom ključu bavi Fišerovim rodnim gradom, često je bilo upoređivano sa Vilijamsovim Patersonom. Fišer i u svom narednom delu, zbirci pesama The Memorial Fountain (1966), kombinuje vilijamsovske precizne opise udružene s njegovim epistemološkim skepticizmom. U knjigama hibridne eksperimentalne proze u stihovima, Ship's Orchestra (1966) i The Cut Pages (1971), Fišer se okreće formalnim rešenjima Vitgenštajnovih Traktata i Ešberijevih pesama iz zbirke Three poems. Od sredine 70-ih godina, Fišer biva sve poznatiji, prvo u Sjedinjenim Državama, a potom sve više i u Velikoj Britaniji. Bilo da njegovu poeziju karakterišemo kao neo-modernističku ili postmodernističku, evidentno je da se Fišer oslanja pre na teorije Šklovskog i Bahtina, nego na poststrukturalizam. U tradiciji Ezre Paunda i post-ajnštajnovskog shvatanja vremena, napisana je i njegova poema A Furnace (1986), koja se smatra za jedno od najvažnijih dela britanskog visokog modernizma. Od kraja 70-ih, Fišer polako počinje da napušta liniju pisanja eksperimentalne kratke vitmenovsko-ginzbergovske proze i prelazi na nešto tradicionalniji diskurzivno-opisni slobodni stih. Od njegovih kasnijih dela najpoznatije su zbirke The Dow Low Drop (1996) i Standard Midland (2010).