Bojan Savić Ostojić
Uvodna reč
Posle broja trideset tri i Agonu je bilo vreme da se obnovi.
Sem u vizuelnom pogledu, promena se tiče i koncepcije časopisa.
Ni proizvoljnost „savremenog“ a ni ono što se žanrovski usko naziva „poezijom“ više ne ispunjavaju
horizont našeg interesovanja. Od ovog broja s većom koncentracijom razmatramo fenomen književnosti
u vremenskom kontekstu. Ne samo da bismo ga situirali istorijski. Već da bismo, na osnovu autentičnih
dokumenata, utvrdili kako se iz raznih vizura pristupa književnosti kada ona želi da se iskoristi – zarad
verskih, političkih, ili kao danas, marketinških ciljeva. Kako se književnost ponaša kada se od nje očekuje
da bude sredstvo? I kakve su posledice ako posluša, a kakve ako odbije da služi?
Zarad ovih i sličnih pitanja, koja se u najvećoj meri tiču veza književnog i društvenog, pokrećemo rubriku Istorija. Dokumenti, njen najvažniji odeljak, prenosi isečke iz novina i časopisa, svedočanstva savremenika, polemike, odbrane i presude književnicima. Bez puno komentara, ovde čitaocu dajemo da se neposredno uveri u tretman književnosti od strane ideologije: šta je bio razlog da se pisac osudi ili proslavi; koliko je sam bio spreman da se identifikuje s nametnutom ulogom i da odgovori na uslove; da li je uvek bio u dobitku kada na manipulaciju pristane, odnosno u gubitku kada odbije?
I najvažnije pitanje, koje ne pretendujemo da rešimo, ali koje ćemo na ovom mestu redovno na više načina postavljati: Da li je moguće književnost svesti na služenje kakvoj god ideji, da li ona zaista samo tako može da se „ostvari“ – ili je ipak nešto više od toga? I ako jeste nešto više, šta bi to moglo biti?
Zahvatanjem u arhivsku građu, Istorija prvenstveno nastoji da pomoću svedočanstava promisli tretman književnosti danas, kada je govor o tendenciji i angažovanosti, o ideološki i klasno svesnom pisanju, ponovo aktuelan.
Sa istom idejom je pokrenut drugi dokumentarni odeljak, „Pismo“: u ovom broju ga Klaus Man piše Gotfridu Benu 1933. Naredni, „Sanjava“ – čiji smo naslov (slovenačku reč za san) ukrali od Marka Ristića – ispunjavaju zapisi snova. Istoriju zatvaraju odlomci iz urednikovog dnevnika, koji se ovde objavljuju u obliku kolumne pod naslovom Sos.
Drugi put se pozivamo na Marka Ristića imenima dve rubrike koje od ovog broja čine Agon.
S naslovom njegove knjige eseja, pak, polemišemo tako što im namećemo ispravan redosled.
Dakle: prvo poezija. A ono drugo... posle.
Nisam rekao: Šta istorija!
Bojan Savić Ostojić