Marko Paunović

GRANICE JEZIKA JESU GRANICE JEDNOG SVETA
ili kako tekst – vrtlog dovesti do kraja

jedna od (maglovitih) mogućnosti tumačenja (delova) (Teksta)
Dva govora romana Luke Bešlagića

 

Kako tekst koji je iz jezika može da bude izvan jezikā? Kako eksteriorizovati (izneti napolje) tipove govora sveta a da se ne pribegne nekom poslednjem tipu govorenja, počev od kojeg bi ostali bili naprosto preneseni, iznova citirani? Samim tim što imenujem, ja sam imenovan: uhvaćen u rivalstvo imenā. Kako se tekst može „izvući“ iz rata fikcija, sociolekata? – Istrajnim radom iznurivanja. Najpre, tekst raščišćava sa svakim metajezikom, i po tome je on tekst: nikakav glas (Nauka, Razlog, Institucija) ne stoji iza onoga što kazuje. Zatim, tekst razara, do kraja, do protivrečnosti, sopstvenu diskursnu kategoriju, svoju sociolingvističku referenciju (svoj „žanr“) – on je „komika koja ne stvara smeh“, ironija koja ne potčinjava, likovanje bez duše, bez mistike (Sarduj), navođenje bez navodnica. Najzad, tekst može, ako želi, da se okomi na kanonske strukture samog jezika (Solers): leksika (bujni neologizmi, amalgamisane reči, transliteracije), sintaksa (nema više logičke ćelije, nema više rečenice). Reč je o tome da se transmutacijom (a ne više samo tranformacijom) učini vidljivom jedno novo filozofalno stanje jezičke materije. To nečuveno stanje, taj užareni metal, bez porekla i komunikacije, onda jeste stanje jezika, a ne jedan jezik, ma bio on i razlabavljen, mimetizovan, ironizovan.

Rolan Bart, Zadovoljstvo u tekstu, Službeni glasnik, 2010.

 

POGLAVLJE

svojim prvim romanom (ili bolje reći ’pseudo–romanom’) luka bešlagić ispisuje nove mogućnosti značenja / ophođenja teksta / tekstom (stop) ’dva govora romana’ zapravo je barthes–ovski iscrpno bavljenje tekstom, ekonomijom jezika (stop) postavljanje reči (jezika) u poredak (jezika) u kome se značenja mogu posmatrati do promene i (tim istim iscrpljivanjem)  gubljenja (primarnog) (značenja) (stop)

POGLAVLJE

koji su suprotstavljeni tekstovi upisani u ovom romanu / ovim romanom? (stop) na koje se tekstove roman nadovezuje? (stop) da li napor pisanja (u duhu savremene francuske teorije (...) proces koji svakako mora pratiti napor (ili se taj napor, da budemo precizniji, ne može odvojiti od procesa pisanja) neizostavno učitava napor čitanja?

POGLAVLJE

dva govora romana se samoinicijativno svrstao u ... (stop) samoinicijativno (arhitektonski) u svoje temelje ugrađujući ’quadratroman’ friedricha achleitnera (stop) u svoje temelje izgrađene na posvećenom bavljenju austrijskom neoavangardnom tekstualnom produkcijom vezanom za sredinu XX veka (’bečka grupa’) (stop) pre svega – intertekstualnost (stop) previše ste čitali liotara (stop) različiti upisi / tekstovi kulture prožimaju se na uskom prostoru (stop)

POGLAVLJE

formalistički ’glas’ romana maskiran je i postavljen iza nepretencioznog svedenog lica (stop) to svakako jeste jedna od zamki ’uvlačenja’ (u tekst / tekstom) (stop)

POGLAVLJE

repetitivnost izraza (komune) potencijalna je referenca na autopoetiku (stop) na samom početku upotreba kratkih rezova (stop) na to pitanje ću se posebno osvrnuti u nastavku govora (stop) nalik momentima iz satie–evih kratkih zapisa (stop) Mémoires d'un amnésique(stop) da li jedan tekst tumačiti drugim pored oduzimanja mogućih (svesnih i slučajnih) značenja znači uvesti nestabilnost u tekst? (stop) (da li će primat preuzeti tekst – tumačenja? (stop)) smestiti prvi u poredak drugog (stop) unapred ga usmeriti (stop) kastrirati zaostala značenja(?) (stop) (zato ovde neću navoditi imena / porekla (stop))

POGLAVLJE

dakle minimalistička ponavljanja grade (stop) proizvodnja (stop) proizvodnja (stop) ar – ma / hitek – tura teksta (stop) tkanje površine teksta (stop) vizija teksta koji uranja i izranja u / iz teksture (teksta) (stop) tekst koji ponire (u sebe) i (iz sebe) nastaje (stop) mreža (stop) površina koja pulsira (stop) pravilnost govora (simetrija?) ovde je u službi drugih, prikrivenih interesa (stop) da li je ovo automatski tekst? (stop) da li je ovo automatski tekst? (stop) sve više insistiram na događajnosti tekstualnosti (stop)

POGLAVLJE

pre nego što je odlučio da obustavi svaku dalju potragu za značenjem rekao je: maskiranje govora u prvom licu (stop) iza teksta stoji on / ona (stop) kako tekst odmiče sve više ne–ona / ne–on (stop) subjekt sklon iskliznućima, rekao je (stop) on / ona je u zametanju tragova (stop) ona navlači raznobojna lica / on igra različite role (stop) on je kontratenor (stop) ona je bas–bariton (stop) napuštanje civilizacije ne znači istovremeno napuštanje jezika, izgovorio je, rekla je (stop) (ili) (o drugom) postoji li nešto iza jezika, rekao je, rekla je (stop) (i / ili) u pitanju je paralelno (simetrično?) izvođenje dva diskursa (stop) (na) nestabilnim rubovima (stop) poput oblaka (stop) smenjuju se diskursi (stop) u ’slobodnoj igri označitelja’ (stop) označitelj je označeno je označitelj (stop) oivičeno granicama komune (stop) oivičeno jezikom romana (stop)

POGLAVLJE

redukovanost naracije (stop) jezičkim vrtlogom (stop) svaka ulica vodi natrag ka šumskom rastinju (stop) svaka ulica vodi natrag ka šumskom rastinju (stop) razlomljena izlaganja (stop) izmeštanje govora (stop) vreme se pomera / prilagođava govoru i (time) narušava linearnost (govora /) teksta (i time) govor o – zadire u autoreferencijalni govor (stop) radi se o mapi koja se može čitati na različite načine (usvajajući dominantni fantazam nelinearnosti: od početka ka kraju, od kraja ka početku, počevši od bilo koje tačke u tekstu itd.) (stop) u idealnim uslovima, mogli bismo reći da roman nema početak i kraj već samo neku vrstu središnjeg ili centralnog dela koji, sve vreme jednakim intenzitetom, kontinuirano protiče (stop) medjutim, postavljanje pojedinih iskaza na početak, odnosno kraj romana, nameće određeni smisao celine, donekle nezavisno od odgovornosti autora (?) (stop) to znači da, ukoliko se sledi ova argumentacija, roman ipak, u svojoj celokupnoj iscrpljenosti, linearno izlaže priču od prve ka poslednjoj stranici (stop) ((ali) demaskiranjem narušen je ne–linearni tok (romana)) (stop)

POGLAVLJE

„tekstu je potrebna njegova senka. ta senka je malo ideologije, malo subjekta: utvare, mreže, pruge, neophodni oblaci. subverzija mora da proizvodi svoju sopstvenu polutamu“ (stop) štaviše kritika savremene mašine kontrole (stop) svaki tekst (govor) (diskurs) a priori predstavlja politički čin (diskurs) (stop) svaki iskaz služi potencijalnoj transformaciji stvarnosti koja ne postoji (stop) dva govora romana se samoinicijativno svrstao u subverzivne političke govore (stop) (izuzimajući sve „viškove“) govor je zapravo trag o ideološkoj pozicioniranosti (stop) (u datoj kulturi (stop)) (ovo ne sme biti teorijska autoreferencijalna eksplikacija (stop) )

 

POGLAVLJE

telo (koje govori) oivičeno granicama komune (stop) izvesnost (stop) na polovini romana neko izgovara, ovo je performativni tekst (stop) govor transformacije ’puca’ od performativa (stop) (iza govora osetno je prisustvo ’tela koje govori’ (stop) stoga ovaj tekst preuzima (kao najpodesniju) formu telegrama (stop)) glas koji ispisuje ove redove istovremeno upućuje na čin govora i čin pisanja, i obratno (stop) to nije meta–tekst (stop) nikako ne putokaz nikako ne ključ za iščitavanje prvog od govora romana (stop) on predstavlja ogledalo komune (stop) tekst nastao na granici nestabilnosti (stop) iskliznuća (stop) u okviru pojedinih poglavlja povišeno simulakrumski (stop) sklon jezičkim inverzijama u funkciji kontradikcije maskiranja fokusa i zabune (stop) pisati roman uvek je jednostavno jer nema odgovornosti prema referentu (stop) ili ovo je možda prva rečenica romana, ali to se ne može potvrditi sa sigurnošću (stop) u njemu nema ničeg autoreferencijalnog, nikakvog direktnog obraćanja čitatelju / čitateljki, izuzev neophodnog investiranja u tekst (stop) nastao na wittgensteinovskoj tradiciji (stop) X – komuna jeste permutacija (stop) Z – komuna jeste kombinacija (stop) Y – komuna jeste egzaktnost (jezika) (stop) Y – komuna jeste singularitet (stop) Z – komuna jeste varijacija (stop) X – komuna jeste simetrični obim (teksta) (stop) (da li je narušena kohezija? (stop)) broj varijacija koji se javljao u vezi sa savremenim diskursom ekologije bio je beskonačan (stop) govor transformacije nastavlja sa razvijanjem govora nastavlja sa ubrzavanjem vrtloga (stop)

POGLAVLJE

kako za sam čin pisanja tako i za proces iščitavanja (stop) postoje različiti slojevi koji jednostavno uvek izmiču (stop) magloviti predeli koji (uvek) ostaju iščitani u ne–potpunosti (stop)

 

Marko Paunović (1984, Smederevska Palanka). Reаlizovаo pаr video i аudio-vizuelnih rаdovа. Bаvi se sintezom elektroаkustike i аmbijentа. Svoje poetsko-teorijske tekstove izvodi samostalno ili sa projektom ANDAGAINANDAGAIN. Povremeno objаvljuje u periodici. Trenutno radi na uobličavanju prve knjige.

 

Objavljeno u Agonu:

ambijenti na muziku jóhanna jóhannssona (Agon br. 13.)