Vesna Barzut


POVRATAK U POZNATO


Nika Dušanov
Povratak u Šarlevil
edicija Najbolja, Pančevo, 2015.

 

 

Pre nekoliko meseci objavljena je druga knjiga Nike Dušanova „Povratak u Šarlevil“. Iako je proteklo deset godina između objavljivanja dve knjige, Dušanov ostaje veran svom prepoznatljivom stilu. Zbirka „Povatak u Šarlevil“ sastoji se iz četiri dela („Osteruopa”, „Povratak u Šarlevil”, „Resantimani” i „Čuvari noći”) koje, iako nisu jasno tematski povezane, čine koherentnu celinu. Relativno mali broj pesama (dvadeset šest) koje su ušle u ovu knjigu ukazuju na to da je pesnik (ili urednik) veoma vodio računa o pojedinačnom kvalitetu svake pesme, trudeći se da sve pesme budu ujednačene.

Prvi deo knjige – „Osteuropa” čini se najslabiji. Pesme iz ovog ciklusa su angažovane i daju kritiku aktuelnog društva i društvenih previranja. Ipak, iako se izriču snažne poruke, dolazi do izostanka emocionalne reakcije (jedini izuzetak je pesma „Pred vratima Osteurope“). Dušanov nudi pregršt različitih slika koje se brzo smenjuju i koje zaokupljaju i zabavljaju na intelektualnom nivou. Što se emocionalne komponente tiče, reakcija samog čitoaca izostaje iako je moguće naslutiti emocije samog pesnika. Drugim rečima, pesnik nema problem u iskazivanju svojih emocija, ali pesme ne uspevaju da pobude isti osećaj kod čitaoca. Jedno od mogućih objašnjenja za neuspešnu komunikaciju između pesnika i čitaoca mogla bi biti činjenica da pesme iz ovog ciklusa nisu dovoljno eksplicitne, zbog čega sam čitalac možda ne uspeva da do kraja shvati o čemu tačno pesnik govori pa i ne uspeva da se identifikuje i „proživi“ pesme zajedno sa pesnikom.

Za razliku od pesama iz ciklusa “Osteuropa” na primer, pesma “Povratak u Šarlevil” (iz ciklusa „Povratak u Šarlevil“) koja, iako nema jasnu nameru da kritikuje dvoličnost društva u kome živimo, snažno šalje upravo ovu poruku: “Sedim za trpezom./ Šake su mi odsečene.// Jednu stavljaju na policu/ Kao ukras.//Drugom me dugo,/ Zamorno,/ Tapšu po leđima”.Slično, u pesmi “LeGibet” (četvrti odnosno ciklus „Čuvari noći“), koristeći se ironijom pesnik uspeva da pošalje snažnu kritiku društva  (“Gospode, vadi ovu reku/iz ove zemlje.// Stavi šumu na njeno mesto.// U njoj pleme za ubijanje./ Žene za silovanje./ Krvave ruke za smejanje.”).

Pesme koje se posebno izdvajaju svojim kvalitetom  smeštene su u ciklus “Povratak u Šarlevil”. One i najviše podsećaju na ranije pisanje Dušanova. Ono što čini ove pesme dobrim osim uklopljenosti saznajnih nivoa, harmoničnosti (npr.  “Recite majci da je rodila kukuruz./ Neka se smeje” pesma “Zašto sam umro?”) jeste i njihova dobra struktura; pesme su skladno uvezane od početka do kraja i čine skladnu celinu. Drugim rečima, ove pesme su uspele i na sadržajnom i na nivou strukture.

Glavna odlika i ograničenje pesama iz trećeg ciklusa „Resantimani“ je hermetičnost, koja se ogleda kako na nivou pojedinačne pesme, tako i celog ciklusa. Ovo je verovatno i glavni razlog zašto pesme, uprkos tome što su na lokalnom nivou dobro osmišljene, ne ostavljaju naročito pozitivan utisak.

Ukoliko bismo jednom rečju želeli da opišemo celinu „Čuvari noći“ – to bi bila nedovršenost. Iako bi ovaj ciklus verovatno trebalo da zaokruži čitavu priču, to ne izgleda naročito ubedljivo. Kao da je pesnik iznenada odustao i napustio svoje delo prepuštajući čitaocu da se sam izbori ili odustane. Jedan od faktora koji možda doprinosi ovakvom utisku je redosled pesama koji sugeriše da je pesnik još nešto nameravao da kaže, ali iz nepoznatog razloga to ipak nije učinio.

Poezijom Dušanova dominiraju mračno raspoloženje i pesimizam. Svet o kome piše Dušanov osuđen je na propast ( “Vreme je za kažnjavanje” pesma “Sakaćenja” ) i beznađe (“Vrata su zauvek zatvorena”, pesma “Dečaštvo, Šupa”;  “O,/ Otvorite,/ Otvorite vrata/ Krematorijuma.” , pesma „Pred vratiima Osteurope“). Apokaliptični prizori su veoma zastupljeni (“Zašivene ptice/ histerično se/koprcaju na platnu domaćeg neba “ iz pesme “Ifigenija” ili “Raznesena tela drugova/ Leže po uglovima sobe.” Iz pesme „Gavran“). Jedan od motiva koji se ponavlja su živi mrtvaci, odnosno ljudi koji životare izgubljeni, oni koji su odustali i sada samo čekaju smrt koja izgleda kao neizbežna formalnost (“U poslednjem noćnom autobusu/ ovaj leš sedi/ zavaljene glave preko sedišta/ i otvorenih usta.”  iz pesme „Stevan“). Ipak, iako je motiv smrti možda i dominantan, čini se kao da pesnika ne pogađa naročito sopstvena prolaznost (“Leševi smo/ Prepoznaj svoje čelo/ Probušeno i izrovareno vrednim radom/ Belih životinja/ Pogledaj moje rame istrulilo/ I razlistano kao/ Socrealistički roman” iz pesme “Mrtvi smo”) kao ni konačnost bliskih ljudi (“U kući Boga Krompira/ Venu moji roditelji/A Smeh je moja mračna postelja” , pesma “Scarbo”). Čini se da upravo pesimizam, kao i ravnodušnost prema prolaznosti, proističu iz uverenja da nam svet u kome živimo i naša uloga u tome kakav je postao ne daju za pravo da se nadamo izbavljenju. Nemogućnost menjanja sveta kao i neprihvatanje nesavršenosti istog jedini izlaz pronalaze u čekanju konačnog (zasluženog) kraja.

Kada analiziramo knjigu kao celinu, čini se da je najbolja odlika, a ujedno i najveća mana ove knjige, višeznačnost i slojevitost. Iako se knjiga čita u jednom dahu, za njeno dublje razumevanje potrebno je vraćanje i razmišljanje, kao i široko poznavanje različitih tema, od grčke mitologije (treća celina odnosno „Resantimani“) pa sve do pornografske industrije (pesma “Portreti” čiji su podnaslovi zapravo imena porno glumica). Ostaje nejasno da li je ovo i namerno poigravanje autora koji se služi ironijom, ne samo na nivou pojedinačne pesme – nego i knjige kao celine, ili je ovo prosto egocentričnost samog autora, koji pretpostavlja da i čitalac poseduje sva neophodna znanja da bi razumeo o čemu on peva i nije ga briga za doživljaj onog ko čita. Tako se u pojedinim pesmama nameće hermetičnost kao osnovna odlika, jer i pored napora (prosečnog) čitaoca pojedine pesme ne uspevaju biti dekodirane na saznajnom nivou („Da, sa Dragim ću biti u gori!/ Gledaću Njihov Grad u dolini/ Mesec kako večera Njihove pse./ Provući ćemo žicu kroz naša tela/ Trnovitu kao ruže,/ Krvavu i strašnu/ Pri svakom rastanku“ , pesma “Eva Angelina (1985)”). Sve to ima za posledicu formiranje izvesnog otklona i udaljavanje čitaoca.

U uvodu je već rečeno da Dušanov ostaje relativno dosledan svom karakterističnom stilu. Ova doslednost je verovatno i jedan od glavnih faktora zašto je knjiga “Povratak u Šarlevil”  uspela, ali istovremeno igra ulogu u tome što se za knjigu kao celinu ne može reći da je sjajna. Bar oni koji su imali priliku da čitaju “Bacača noževa”, mogli su da predvide šta sledi i u novoj knjizi, zbog čega možda izostaje neko veće oduševljenje. Druga knjiga je u odnosu na prvu mračnija i čitaocu ne ostavlja previše nade da je promena moguća ali čak i ovo se može videti kao logičan sled i nova faza u koju nas je uvela prva knjiga. Dobra poezija i ne treba da bude vreća trikova koja ima za cilj da trenutno zabavi konzumente, dajući im nova uzbuđenja i obrte. Međutim, činjenica je da je potreban neki otklon od poznatog, inače će pesnik upasti u zamku da iznova piše napisano. Stiče se utisak kao da Dušanov nije želeo ili nije smeo da eksperimentiše nego se radije držao onih stvari za koje već zna da daju uspeh. Ovo nije nužno samo po sebi problem, ali je svakako uticalo na konačni rezultat i oblik ove knjige. Držeći se sigurnog, Dušanov je napisao solidnu knjigu kojoj se ne može naći previše zamerki. Problem je to što, iako nema zamerki, nema ni previše elemenata koje treba pohvaliti. Možda je ovo i najveći nedostatak - izostanak intenzivnije reakcije na pročitano.

Iako knjiga “Povratak u Šarlevil” verovatno neće doneti novine i preokret na srpskoj književnoj sceni, ona poseduje dovoljan kvalitet koji je izdvaja među drugim knjigama štampanim ove godine. Osim toga, doslednost u pesničkom izrazu kao i relativna ujednačenost kvaliteta prve i druge knjige svakako su vredni spomena. Dušanov je tako uspeo u teškom zadatku da nakon odlične prve knjige ne izneveri ni očekivanja svojih čitalaca a da istovremeno ostane dosledan svom pesničkom izrazu.

 

 

Vesna Barzut (1987) je doktorantkinja na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.