prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće

 

pismo I  /11.10.1916/ *

 

Gospodinu Andreu Bretonu.
11. oktobar ­'16.

 

Dragi prijatelju,
            Pišem vam iz kreveta gde su me nesnosna temperatura i fantazija oborile usred dana.
            Juče sam primio vaše pismo — Očigledno je da nisam zaboravio ništa od našeg prijateljstva, koje će, nadam se, trajati — mimovi i sarovi su tako retki — iako vi tek približno shvatate 'Umor1.
            Dakle, ja sam tumač englezima — i unoseći u to totalnu ravnodušnost uz blagu neozbiljnost kojom volim da začinim službene stvari, šetam od ruševina do sela svoj kristalni monokl i jednu teoriju o uznemirujućim slikama.
            Ja sam redom bio ovenčani spisatelj, poznati crtač pornograf i skandalozni slikar kubista — Sada, ostajem kod kuće i prepuštam drugima da objasne i prouče moju ličnost na osnovu ovih gore navedenih.
            Ishod nije važan.
            Osim toga, zamišljam da sam u nemačkoj Vojsci i to mi polazi za rukom — To je nešto novo, i uspeo sam da ubedim sebe kako služim protiv saveznika — Šta ćete?...
            Idem na odsustvo otprilike krajem meseca, i provešću neko vreme u Parizu — Tamo treba da se vidim sa svojim zaista najboljim prijateljem kojeg sam potpuno izgubio iz vida.
            U nekom narednom pismu će biti — u to ne sumnjajte — portret iz rata — prema nekom brižljivo precrtanom post-scriptumu.
            Gde je T. F.? – Pisao sam poljskom narodu,  jednom čini mi se, kao odgovor na dva zabavna pisma.
             Da li bih mogao i vas da zamolim za prepisku? — Pretpostavljam — budući da sam se latio pera — da ću ubuduće moći da ga koristim lakše; uostalom, već sam vam jednom pisao ako se dobro sećam.
            Osim ovoga — što je malo — Ništa. Britanska Vojska koliko god poželjnija od Francuske, nema mnogo 'Umora. 
            Više puta sam upozorio jednog pukovnika dodeljenog meni da ću mu zabiti parče drveta u ušeta2 — Sumnjam da me je baš najbolje shvatio — inače ne razume Francuski.
            Moj trenutni san je da nosim kratku crvenu košulju, crvenu maramu i duboke čizme – i da budem član tajnog kineskog društva bez cilja u Australiji — Uostalom, ne poričem da bi tu moglo biti i nekog vampira.
            Da li vaši iluminati imaju pravo da pišu? – Rado bih se dopisivao sa nekim progonjenim, ili nekim „katatoničarem“, bilo kojim.
            Čekajući, ponovo čitam Sv-Avgustina (da bih zamislio osmeh poljskog naroda), i pokušao da tu pronađem još nešto osim monaha koji ne zna za 'Umor.
            Napisavši ovo, počinjem da čekam odgovor, dragi prijatelju, na ovu neusklađenost na koju odgovora i nema, i molim vas da verujete u moje sećanje.

Ž. T. H.

 


* Napomena prevodica – Prevod je rađen prema izdanju Les lettres de guerre de Jacques Vaché, K editeur, Paris, 1949. Sva odstupanja od pravopisa, u oblicima reči i interpunkciji, posledica su odluke da se originalni tekst u tom pogledu što vernije prenese čitaocu i time očuva dokumentarno svojstvo Pisama kao i eventualni (anti)estetski efekti koje takva odstupanja mogu imati. Kad god bi objašnjenje nekog od ovih odstupanja moglo biti od koristi čitaocu, uz tekst su stavljene fusnote prevodioca. 

1 Autor reč humour piše kao umour, što stvara razliku samo na nivou grafije, jer se inicijalno h u francuskom ne izgovara.

2 U tekstu je onneiles, umesto standardnog oreilles (uši).


MIMOVI I SAROVI –– Titule koje su sebi pripisivali članovi protodadaističke, tzv. „nantske grupe“, koju su 1913. godine osnovali gimnazijalci Žak Vaše, Ežen Ible (Eugène Hublet ), Pjer Biserije (Pierre Bissérié) i Žan Sarman (Jean Sarment). Od tri publikacije koje su ostale iza ove anarho-dendističke grupe, Vaše je pouzdano učestvovao u dve (En route, mauvaise troupe, 1913; četiri broja Le Canard sauvage, 1913/14) gde je objavio svoje prve pesme, jednu priču i devet kraćih recenzija knjiga. U okviru grupe je uspostavljena i poštovana jedna hijerarhija bića na čijem su se vrhu nalazili superiorni i suptilni mimovi i sarovi. Reč „mim“ (od mim, antički dramski oblik), prema rečima koje Sarmen pripisuje Vašeu, odabrali su jer je svojom zvučnošću evocirala ,,mističnu veličanstvenost tišine koja sebe izražava“; to je takođe i naslov knjige nantskog autora Marsela Švoba (Marcel Schwob) koja se pojavila krajem 19. veka. Reč „sar“ označava titulu asirskih kraljeva i preuzeta je najverovatnije od okultističkog pisca Žozefena Peladana (Josephin Péladan), poznatog kao Sar Peladan. Smeštanje generala na dno ove hijerarhije bića potcrtava antimilitarsitički duh ove grupe, čiji su se članovi, između ostalog, pobunili i protiv zakona kojim je vojni rok bio produžen na tri godine. (Sve napomene ove vrste ispod teksta pisama su napomene priređivača.)

'UMOR –– Prvo pominjanje Vašeove koncepcije 'umora (videti uvodni tekst u temat). Vaše će o 'umoru pisati u pet pisama upućenih Bretonu, i svih pet pisama je prevedeno u ovom izboru.  

TUMAČ ENGLEZIMA –– Pošto je poticao iz bilingvalne porodice i od detinjstva govorio i engleski, Vaše je tokom rata uglavnom bio angažovan kao tumač britanskim i američkim trupama u Francuskoj. Šest meseci pre mobilizacije (od leta do decembra 1915. godine) Vaše je proveo u Engleskoj, ali se o ovom njegovom periodu života ne zna gotovo ništa.

T.F. –– Inicijali Teodora Frankela koga Vaše u pismima Bretonu redovno naziva poljski narod. (Videti napomenu uz pismo br. 6)

NE PORIČEM DA BI TU MOGLO BITI I NEKOG VAMPIRA –– Pogledati fusnotu br. 3 uz Bretonov predgovor iz 1919. godine.   

ILUMINATI –– Misli se na pacijente sa kojima je Breton radio u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dijezu u jesen 1916; Breton se tu prvi put sreće sa psihijatrisjkom praksom i upoznaje sa Frojdovim učenjem, što će, kao što je poznato, biti od presudnog značaja za evoluciju njegovih ideja i kasnije teorijsko uobličenje nadrealizma.    

 

prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće