prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće

 

pismo IV  /18. 08. 1917/

 

Gospodinu Andreu Bretonu.
18. 8. '17.

 

            Često sam mislio da vam pišem posle vašeg pisma od 23. jula — ali nikako nisam uspevao da postignem konačan oblik izraza — i nisam ga još uvek postigao — Nakon svega smatram da je bolje da vam pišem rizikujući da u momentu improvizujem — o jednom tekstu skoro poznatom, pa čak i pomalo promišljenom. Razmišljaćemo o stvaranju  kada nas zamke našeg razgovora budu odvele do niza aksioma uglavnom poznatih kao „'umor“ (izgovorite: 'umoran, jer je svejedno „humorističan“!) tema vaše predstave mi se dopada sve u svemu — Ne mislite li da bi možda bilo dobro uvesti (trenutno mi to nije naročito značajno) — prelazni tip između carinika i vašeg „modernog“ br. 1 — neku vrstu predratnog tapira¹, neopterećenog prošlošću, ne sasvim oslobođenog od mnoštva  raznovrsnih sujeverja, a u stvari već tako oporog od egoizma — neku vrstu gramzivog i pomalo zanesenog varvarina — Uza sve to... A opet, o čitavom TONU našeg podviga tek treba da odlučimo — Ja bih želeo da on bude suv, bez književnosti, a naročito ne u smislu „UMETNOSTI“.
            Uostalom,
            UMETNOST ne postoji, bez sumnje — Dakle, izlišno je pevati o njoj — pa ipak! stvaramo umetnost — jer je to prosto tako — Well — šta se tu može?
            Dakle, mi ne volimo ni UMETNOST, ni umetnike (dole Apoliner) I koliko je samo TOGRAT U PRAVU ŠTO UBIJA PESNIKA! — Pritom, budući da je neophodno isprati grlo sa malo kiseline ili starog lirizma, neka to bude brzim trzajem — jer lokomotive idu brzo.
            Modernost isto tako dakle postojana i ubijana iz večeri u veče — Ne znamo za Malarmea, bez mržnje — ali on je mrtav — Ali više ne poznajemo ni Apolinera, ni Koktoa – Jer — Sumnjičimo ih da se isuviše svesno bave umetnošću, da olako prepravljaju romantizam uz pomoć telefonske žice, a da ne poznaju dinamo mašine. TE Zvezde se i dalje skidaju! — to je dosadno — a onda, ne govore li ponekad preozbiljno! Čovek koji veruje, radoznao je.
            ALI POŠTO SU NEKI ROĐENI KAO GALAMDŽIJE.......................................
            Eh da — vidim dva načina da se sve ovo pokrene  — Formiranjem ličnog utiska uz pomoć plamenog sudara retkih reči — ne često, recite — ili pak crtanjem uglova, ili kvadrata očišćenih od osećanja — trenutnih, naravno — Ostavićemo Časnost logičnom — uz obavezu da nam protivureči — kao i svi drugi.
            O APSURDNI BOŽE! — jer sve je protivurečnost — zar ne? — i biće 'umoran onaj koji se još uvek ne bude prepustio skrivenom i podmuklom životu svega. — O Moj budilniče — oči — i licemeru — koji me toliko prezireš!... i biće 'umoran onaj koji bude osetio žalosnu varku univerzalnih nazovi-simbola.
            —  U njihovoj je prirodi da budu simbolični.
            —  'Umor ne bi trebalo da stvara — Ali šta se tu može? — Priznajem malo 'UMORA LAFKADIJU — jer on ne čita i stvara samo kroz zabavna iskustva — kao što je ubistvo — i to bez satanskog lirizma — moj stari truli Bodleru!!! Naša umetnost treba da bude pomalo suva; mašinerija — štamparske prese na smrdljiva ulja — zuji — zuji — zuji... zviždi! — Reverdi — kao pojeta² zanimljiv, a dosadan u prozi, Maks Žakob, stari moj šaljivdžijo — MARIONETE — MARIONETE — MARIONETE  — želite li lepe marionete od bojenog drveta? — dva oka — ugašen plamen i kristalni kolut monokla  —  sa pisaćom-mašinom-hobotnicom  — Više volim.
            — Sve ovo vas ponekad previše razdražuje — ali odgovorite mi — Ponovo prolazim kroz Pariz prvih dana oktobra, možda bismo mogli dogovoriti neki sastanak-uvodnik — Kakva lepa buka! — Nadam se da ću vas videti u svakom slučaju.
            Budite sigurni da ste mi u najboljem sećanju.

Ž. T. H.

---

¹ U francuskom reč tapir u žargonu označava studenta  Ecole normale superieure, posebno onog koga privatno podučava drugi student iz iste škole.

 

prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće