prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće
pismo VII /19. 12. 1918/
Gospodinu Andreu Bretonu.
19. 12. '18.
Dragi moj Andre,
...I ja bih voleo da vas ponovo vidim — Broj suptilnih je, zaista, veoma mali — Kako vam zavidim što ste u Parizu i što možete da obmanjujete ljude koji to i zaslužuju! — Evo me u Briselu, iznova u mojoj dragoj atmosferi tanga oko tri sata, izjutra, i čudesnih industrija, pred nekim užasnim koktelom sa dve slamčice i nekim krvavim osmehom — Pravim smešne crteže, bojicama na grubom papiru i beležim strane zbog nečega — Ne znam baš zbog čega. Znate li da više ne znam dokle sam stigao: govorili ste mi o nekoj scenskoj radnji (karakteri — sećate li se — njih ste opisivali) — zatim o crtežima na drvetu za pesme vaše — da li je to možda odloženo? Oprostite mi što sam loše razumeo vaše poslednje sibilsko pismo: šta zahtevate od mene — dragi moj prijatelju? — HVMOR — dragi moj prijatelju Andre... nije to mala stvar. Ne radi se tu o nekakvom Neo-naturalizmu — Hoćete li, kada budete mogli — da mi objasnite malo bolje? — Kao da se sećam da smo odlučili da ostavimo SVET u začuđenom polu-neznanju sve do neke zadovoljavajuće i možda skandalozne manifestacije. Međutim, i sasvim prirodno, prepuštam vama da pripremite puteve tog razočaravajućeg Boga, pomalo podrugljivog, i strašnog u svakom slučaju — Kako će to biti zabavno, vidite, ako se taj istinski NOVI DUH oslobodi!
— Primio sam vaše pismo sa mnogobrojnim zalepljenim isečcima, što me je ispunilo zadovoljstvom — Veoma je lepo, ali mu nedostaje neki isečak iz reda vožnje vozova, ne mislite li?... Apoliner je mnogo učinio za nas, i svakako nije mrtav; ipak je dobro uradio što se na vreme zaustavio — Ovo je već rečeno, ali treba ponoviti: ON OBELEŽAVA JEDNV EPOHV. Sve one lepe stvari koje ćemo moći da uradimo; — SADA!
— Priključujem i odlomak iz svojih sadašnjih beležaka — možda biste hteli da ga stavite pored pesme vaše, negde u ono što T. F. naziva „novine na lošem glasu“ — Šta je sa ovim narodom? — recite mi sve ovo. Vidite li kako nam je dobio ovaj rat!
— Da li ćete biti u Parizu neko vreme? — Računam da ću tamo biti za nekih mesec dana, i da ću vas tada videti po svaku cenu.
Vaš prijatelj.
Hari Džejms
Pisma iz rata Žaka Vašea i predgovore Andrea Bretona sa francuskog prevela Danka Kuželj
RAČUNAM [...] DA ĆU VAS TADA VIDETI PO SVAKU CENU –– Ovo je poslednje Vašeovo pismo. Vaše je umro 6.1.1919. od prevelike doze opijuma u jednom nantskom hotelu, nakon večeri provedene po bioskopima i pozorištima sa nekolicinom prijatelja. Novine su izveštavale o smrti dvojice mladića kao o nesrećnom slučaju, što je teza koju će kasnije usvojiti i jedan deo istraživača. Sa druge strane, oni koji su Vašeu u to vreme bili najbliži, Breton i devojka Žana Derijan, čvrsto su zastupali tezu da se radi o svesnom samoubistvu, ,,poslednjoj smešnoj podvali” koju je hteo da svojim nestankom priredi prijateljima. U četiri legendarna dada samoubistva, pored Vašeovog, spadaju još i smrti Artura Kravana (Arthur Cravan), Žaka Rigoa (Jacques Rigaut) i Žilijena Torme (Julien Torma). Jedino Bretonovo sačuvano pismo iz ove prepiske jeste poslednje, ono koje mu se vratilo jer je u Nant stiglo desetak dana nakon smrti Žaka Vašea.
HARI DŽEJMS –– U poslednja dva pisma Bretonu Vaše se potpisuje kao Hari Džejms. To je samo jedan od brojnih heteronima (Jacques d’Or, Monsieur Cocose, Tristan Hilar, P. Jacques V. de la Rez, J. Michel Strogoff) koje je Vaše koristio još od perioda mimova i sarova i svojih prvih objavljenih tekstova.
prethodno -- I / II / III / IV / V / VI / VII -- sledeće