Bojan Savić Ostojić
Žak Rigo
Žak Rigo (Jacques Rigaut) rođen je 1898. u Parizu. Prve tekstove objavljuje 1920. u časopisima Action i Littérature, koji su uređivali Aragon, Breton i Supo.
To su proze „Biću ozbiljan kao zadovoljstvo“, „Roman o siromašnom mladiću“ i „Sjajna tema“ („Un sujet brillant“). Učestvuje u dadaističkim nastupima i izložbama u toku 1921. godine. Zapaženo je njegovo svedočenje na suđenju Baresu, koje u stvari najeksplicitnije predstavlja Rigoove životne i, ako se tako može reći, političke stavove. Posle neuspelog Pariskog kongresa pisaca (1922) i razlaza između Bretona i Care, Rigo se neće pridružiti nadrealistima. Objaviće za života još samo desetak fragmenata pod naslovom „Redovi“ („Lignes“) u američkom časopisu Little Review.
Nakon prolaska kroz dadaističku grupu, prema Martinu Keju (Kay), Rigo se „posvećuje mondenskom životu“. Godine kada je objavljen Manifest nadrealizma, Rigo se zaljubljuje u Amerikanku Gledis Barber i odlazi u Njujork gde se 1926. venčavaju. Tu će do 1928. živeti u veoma teškim uslovima i postaće teški zavisnik od alkohola i heroina.
Vraća se 1929. u Pariz gde se leči na klinikama za odvikavanje.
Šestog novembra ujutru, posle izlaska s prijateljem Žakom Porelom, Žak Rigo puca sebi u srce u klinici Šatne-Malabri. Sahranjen je na groblju Monmartr.
Većina njegovih spisa su posthumno objavljeni u knjizi Ecrits koju je priredio Martin Kej.
O Rigou je poznato svedočanstvo ostavio Breton, predstavljajući ga u Antologiji crnog humora. „Žak Rigo je sebe u dvadesetoj godini osudio na smrt i nestrpljivo je čekao, iz časa u čas, čitavih deset godina, savršeno prigodan trenutak da okonča život.“ S obzirom na njegov dosledni nehajni defetizam s primesama dendizma, kasniji nadrealisti (Desnos, Elijar) smatrali su Rigoa „otelotvorenjem dade“.
Drugo, ličnije svedočanstvo o Rigou, ostavio je Pjer Drije La Rošel (Drieu La Rochelle) koji je s Rigoom imao i čvršće prijateljske odnose i žestoke svađe. Prema Rigoovom životu napisao je roman Le Feu Follet, koji je kod nas preveden kao Isplamsavanje (izd. Kiša, Novi Sad, 2010, prev. Marina Rebić). Luj Mal je snimio istoimeni film 1963. s Morisom Roneom u glavnoj ulozi.
Nakon La Rošelovog samoubistva 1945. pronađen je tekst Zbogom Gonzagu koji je u ispovednijem tonu posvećen Rigou. Tekst je 1964. objavljen u NRF, a potom stalno prisutan u reizdanjima romana Le Feu Follet.