Žak Rigo

Roman o siromašnom mladiću



Lj ubavi je poklonjeno toliko mesta samo zato što je korisnija od ostalih stvari. Isto važi za novac: što nam je potrebniji, što više traži od nas, to mu se više divimo i sve nam više prija, kao ljubav.

– S istim uspehom može se tvrditi i suprotno. – Lakše trpim svoju bedu čim pomislim da ima bogatih. Tuđi novac mi pomaže da živim, ali ne samo onako kako biste vi zamislili. Svaki Rols Rojs koji mi se nađe na putu produži mi život za petnaest minuta. Umesto što odaju poštu pogrebnicima, ljudi bolje da počnu da se klanjaju Rols Rojsu.

Samo siromasi misle, mišljenje je osveta jadnička. Ja, kada sam sam, ne mislim. Mislim samo kada me nešto natera: prinude, spremanje ispita, očevi zahtevi, posao koji ću morati da izdržim, svaki napor koji donosi nadoknadu tera me da mislim, odnosno, da odlučim da se ubijem, što izađe na isto. Ne može se misliti na trideset šest načina; misliti znači razmotriti smrt i doneti odluku. – Inače, spavam. Pohvala spavanju! I to ne samo veličanstvenoj tajni koju donosi svaka noć, već i toj nepredvidljivoj obamrlosti. Drugovi u spavanju, pored vas zamišljam život koji bi me zadovoljio. Zaspaćemo pod žuborom svojih cilindara, zaspaćemo sa skijama na nogama, zaspaćemo pred zadimljenim gradovima, u krvi pristaništa, iznad pustinja, zaspaćemo na trbusima naših žena, zaspaćemo u potrazi za znanjem, naoružani Kruksovim cevima i silogizmima – kao tragaoci za snom.

Kad vozim svoju n HP, pesnici neka pripaze, neka se ne zadržavaju na pešačkim ostrvima jer se može desiti da im priredim crnu hroniku! Evo mislioca koji prezire dolare, ma kako da ne! U ruci drži nešto stvarnije i neposrednije, ma nemoj! Dok do toga ne stigne, tu je, na trotoaru, sa brojem u ruci, traži mesto u autobusu, i dok prolazim pored njega u kolima, cereći se od zadovoljstva što sam ga isprskao, njega i još nekoliko neuhranjenih, on mrmlja:

– Imbecilu!

– Ko mi kaže! spavam. Ti što se u kancelariji nerviraš ili dosađuješ i što misliš na smrt, prljava žrtvo! Ljubav, to ti je inteligencija! Bilo kako bilo, moramo progledati ženama kroz prste kad se setimo kakve su rivale donele svojim ljubavnicima pesnicima! Sačekajte još malo da postanem najbogatiji čovek na svetu i videćete ko će biti zadužen za najprljavije poslove u mojoj kući! Tišina! Mislioci će mi timariti automobile! Smejte se sad, dela! Kako ne osećate vrednost mojih miliona? Kako vam nije jasno da su oni milost? Najzad ću doći do prvog tačnog bilansa; znam koliko šta košta, sva zadovoljstva se tarifiraju. Izvolite cenovnik. Love to be sold. Osigurao sam se protiv strasti! Da li će me ljudi prihvatiti, briga me, a ako umesto prihvatanja krenu kukanja i žrtvovanja, počeću da trljam ruke.

Da se ne bih udaljio od ovog spekulativnog života prema kom sam oduvek gajio simpatije (još kako!), čovek koji mi je želeo najbolje, doduše, stariji od mene dvadeset godina, ponudio mi je da razvrstavam fiše u biblioteci i da sastavim antologiju misli nekog velikog kapetana ili monarha. Toliko sam se zaprepastio da nisam mogao odgovoriti tom dobrom čoveku da pre očekujem da me sprovedu u Krivični sud nego da padnem na takve poslove. Hvala Bogu, postoji Berza, na koju smemo i mi koji nismo Jevreji. A ima i drugih načina da se ukrade. Ko radi za novac, treba da ga je sramota. Kako se lekari suzdržavaju da ne pocrvene kada im pacijent stavi novčanicu na sto? Čim se jedan gospodin dovede u situaciju da prihvati novac od drugog, može slobodno očekivati zahtev da spusti pantalone. Ko uslugu ne pruža dobrovoljno, što bi je uopšte pružao? Vidim, vidim: počeću da kradem iz takta.

Mala V... upravo se udala za bogatog momka; voli ga. Ona ne voli njegov novac. Voli ga zato što je bogat. Bogatstvo je moralna vrlina. Oči, krzna, zdravlje, noge, ruke, 12 Packard, koža, pokreti, reputacija, biseri, opredeljenja, parfem, zubi, žar, haljine koje je dizajnirao čuveni krojač, sise, glas, hotel u Aveniji di Boa, fantazija, mesto u društvu, gležnjevi, farba, nežnost, spretnost u tenisu, osmeh, kosa, svila, ja ne pravim razliku između ovih stvari, svaka od njih može podjednako uspešno da me zavede.

Uvek smo živeli samo od mogućnosti, što se u svakom pogledu razlikovalo od Julijinog balkona, te plave kockice koja je – u različitim debljinama – išla od jednog do drugog igrača na zelenom tepihu sale za bakaru. Odličan potez. Lica oko stola su se usporeno mrdala, osmesi su teškom mukom izbijali na površinu, uzdrhtali prsti su utrnuli. Rano izjutra, kad sam video ženu koja je u torbi nosila nekoliko godina drskosti kako na izlasku iz kazina susreće žene koje love rakove – u povratku s mora, mokre, bosonoge i pretovarene mrežama – bilo mi je jasno šta je poštovanje.


Siromašan mladić, srednjeg rasta, 21 godina, čistih ruku, oženio bi zdravu ženu od 24 cilindra, po mogućstvu erotomanku ili govornicu anamitskog jezika. Adr. Žak Rigo, bulevar Monparnas 73, Pariz (6. arondisman).



Littérature 18
1921