Vladimir Stojnić
3 laka komada za laku noć
U početku BEŠE NOVI LOGOS ILI PRAVOSLAVNI LIBERTARIJANCI NA ESIDU1
U početku behu Novi Logos i Klett,
doo iz Beograda, oni prodaju udžbenike
NAŠOJ deci
sa slikama kineščića, crnčića, pederčića,
uče toleranciji, drugosti, tubivstvovanju
NAŠU decu,
te male hajdegerijance, delezijance,
pravoslavne libertarijance na esidu.
U početku behu Novi Logos i Klett,
tek kasnije dolaze počeci oblika,
nalepljeni listovi neba, Isus kaže Mariji
noli me tangere, mojne me tangere,
jasno sestro
mojne sestro i svet se otkotrlja, sporo
ali sigurno dalje u budućnost.
Ne dirajte moje književne krugove, serklove,
1. Pročitano 15. avgusta 2015. na festivalu Pazova Calling.
↩
kružiće, moj briž klub, serkl briž, ne dirajte
mi klanove, nagrade, žirije, honorare,
pravo preče kupovine, prve bračne noći,
apanaže, putne troškove, sinekure,
ne lomite mi bagru
jer sve ću da vas skrolujem,
odfidujem, defrendujem, odtagujem,
anplagujem, i zatrolujem.
U početku behu Novi Logos i Klett,
tek kasnje idu nikejski sabor, šizma, reformacija,
tako su nastali protestanti, ti mali
antisemitski marljivi mravi, waspovi,
čelik magnati što se pojavljuju
i rešavaju stvar: Deus ex mahina,
deus eks kradena makina brate, koliko je prešla
ova makina, od Rima do Virtemberga tebra?
Oni su u bordovima, lokuju podatke,
brejnstormuju, fidbekuju,
prave šerrevinju, biznis plan, multi tasking,
aplikacije, storidž, klaud, projekcije održivih razvoja…
U početku behu Novi Logos i Klett,
tek kasnje dolaze Tarabići i predsednik,
žuti ljudi koji nadiru, bez žutih traka,
malo su potamneli, vuku na oker, bež, gvaš tehnikom,
najbolji pigment, nadiru na sever, ti Huni,
Osmanlije, na Ugarsku, preko ograda, zida što je osvanuo
jednog sunčanog jutra,
ne čekaju na Horgošu jer nisu normalni,
ulaze u imperiju, varvari,
nema više multi-kulti.
A Rodžer Voters čeka novo rušenje,
to je svirka u najavi, nisu svi zidovi loši
kaže guverner pograničnog mesta, prefekt
zabačene provincije, njegovi preci još uvek se smeškaju
na zidnim portretima,
njihove mačke još uvek predu ispred kamina,
srebrnina zvecka i zaboravljeni kraljevi
otresaju prošlost
sa revera.
Studenti marksisti dižu revolucije,
ali ne dobacuju daleko: zabava za dokone kurčeve,
posustaju čim napuste amfiteatar na Filozofskom,
pogledaj: revolucije nema čak ni prekoputa
u Kentaki Fraj Čikenu,
tamo revolucionari dobijaju popust na tvister
uz desetku u indeksu, red je na kasi,
tamo radnici mirno krckaju
krilca, zingere, filete u koficama, njima ne treba Marks,
njima trebaju Mark&Spenser,
H & M, C & A, NewYorker,
tamo sve što zarade vrate poslodavcima,
kruženje vode u prirodi,
perpetuum mobile:
uroborus eternalis.
Ali student-predradnik je uporan, on kaže:
Lakanom ću te, Lakanom ćeš me,
pa ko duže izdrži, ti prljavi kapitalisto,
neoliberalu, čuvaru postojećeg poretka,
fašisto, reakcionaru, babykilleru.
Jedino pravoslavci ne stagniraju,
oni su tako vitalni: dižu krstove,
bacaju kletve: živo, roštilj meso otpada
i kobasice,
ne plaćaju poreze, ubijaju narkomane na rehabu,
planiraju otmice: Tesla, Princip,
odličje za Šešelja, molebani u banovini:
Danas ovde, a dogodine u Kninu,
smrt svima, smrt svima
osim pravoslavnima.
U početku behu Novi Logos i Klett,
doo iz Beograda, oni prodaju udžbenike
NAŠOJ deci
sa slikama kineščića, crnčića, pederčića,
uče toleranciji, drugosti, tubivstvovanju
NAŠU decu,
te male hajdegerijance, delezijance,
pravoslavne libertarijance na esidu.
Vulgar display of power
po Džonu Forbsu
odlazi tiho u tu blagu noć:
još jedan smrtonosni dijamant tržnog centra,
vikend-ratnik, mortus za volanom, spušta se pod zemlju:
u antologiju smrtonosnih dijamanata, divno tepih-tkanje
boraca protiv komunizma što su ih izrešetali
krezubi vijetnamci od petnaest godina
koji spavaju u žbunju i ne jedu ništa
odlazi tiho u tu blagu noć:
ima ih toliko na ruti 66, na proizvodnoj traci,
svaki ima gladno srce, padaju u sebe, ne znaju
gde će se zaustaviti, praktikuju new age: kristale, sunčanu vodu,
krokodil direktno u venu: otpada meso sa obe strane urala,
njihove duše su mali tvrdokrilci u vazduhu nakon bioskopa
odlazi tiho u tu blagu noć:
u svakoj gomili po jedan art-feg istančanog ukusa
što liči na vintage krize tvog ćaleta, izabran po apokrifu,
svetli u mraku, so ove napaćene zemlje, piše istoriju
a da to i ne zna, slavni diletant ili staljin na karibima,
ali uskoro: plave tačkice u sedimentu za milion godina
Noć pada na Zemun-Borča most
moj deda se molio velikoj gumenoj gas-masci,
ali ja više volim pilule: za spavanje, jebanje i tonus relax.
neočekivani kadrovi u predsoblju: paranoja,
koža, brokat, purpurni somot iz sibira.
dobar je zalazak sunca na poslednjem spratu,
ali ja hoću rajsferšlus na ustima, proreze za oči,
romantiku, tinkturu, neku vrstu majčinske
ljubavi. hologram nacionalnog barda
propoveda na mostu, njegova seda kosa je
oreol u sumraku dok iskopava kosti, opominje
na istoriju, emituje se 10 puta u minutu:
priđi, pipni meso: mekano je i ne boli.